Skoro čitava Evropa je prošle godine zabeležila temperature iznad proseka, dok su šumski požari zahvatili rekordne površine, a toplotni talasi pogodili kontinent od severa do juga, navodi se u opsežnoj novoj klimatskoj studiji.
Godina 2025. donela je temperaturu od 46°C u Portugalu, 30°C unutar Arktičkog kruga, dok je u Španiji gorelo 20 velikih šumskih požara.
"Opasno visoke" temperature su imale posledice po društva i ekosisteme širom Evrope, navodi se u izveštaju "Stanje klime u Evropi".
Studija, koju su izradili klimatski servis Kopernikus i Svetska meteorološka organizacija, pokazala je:
- Gotovo cela Evropa (95%) imala je godišnje temperature iznad proseka;
- Grenland je izgubio 139 milijardi tona leda, što je ekvivalentno zapremini 100 olimpijskih bazena po satu, i oko 1,5 puta više od ukupne zapremine svih glečera u Alpima;
- Većina mora bila je pogođena morskim toplotnim talasima;
- Šumski požari zahvatili su više od milion hektara što je površina veličine Kipara i najveća ikada zabeležena;
- Nivoi reka bili su ispod proseka svakog meseca osim u januaru.
"Leta bez presedana" u Britaniji postaju pravilo
U Ujedinjenom Kraljevstvu je zabeleženo najtoplije leto do sada, "nacionalno značajna" nestašica vode, rekordan broj požara, a šteta u poljoprivredi je dostigla 800 miliona funti.
Iako je zemlja i ranije imala veoma topla leta, uključujući čuvenu 1976. godinu, ekolozi su zabrinuti zbog sve veće učestalosti i rasprostranjenosti takvih pojava.
Samanta Burdžes iz Kopernikusa je rekla za Sky News da je vrućina 1976. bila vrlo lokalizovana.
Međutim, prošlog juna zabeleženi su toplotni talasi od Ujedinjenog Kraljevstva sve do istočne Evrope, pa do Grčke".
Hilari Mekgrejdi, direktorka najveće evropske organizacije za zaštitu prirode, "National Trust", izjavila je da ove godine bez presedana postaju norma.
Zašto se Evropa najbrže zagreva?
Ekstremni vremenski uslovi su prošle godine često bili pojačani klimatskim promenama, jer se kontinent zagreva brže od bilo kog drugog.
Kopernikus navodi četiri razloga za ovaj trend, uključujući blizinu Evrope Arktiku, koji se zagreva najmanje tri puta brže od globalnog proseka.
Kontinent je sve sunčaniji, a promene u vremenskim obrascima dovode do jačih toplotnih talasa.
Područja prekrivena snegom, koji reflektuje sunčevu toplotu, sve se više tope.
Novi rekord za solarnu energiju
Izveštaj ipak donosi i pozitivne vesti - solarna energija dostigla je rekordni nivo.
Ovaj vid energije je obezbedio 12,5% struje u Evropi, u odnosu na ranijih 10,3%, zahvaljujući većem broju instalacija i činjenici da kontinent postaje sunčaniji.
Od 1980-ih, stroži propisi smanjili su zagađenje aerosolima iz automobila i elektrana; to je razvedrilo nebo i omogućilo veću količinu sunčeve svetlosti.
Garet Simkins iz organizacije "Solar Energy UK" je rekao da je ukupni uticaj toplijeg sveta na proizvodnju solarne energije teško predvideti, jer paneli najbolje rade kada su hladni, ali im je za rad potrebna sunčeva svetlost.
(EUpravo zato/Sky news)
