Prioriteti Unije promenili su se zbog velikog ulaganja u naoružanje, što je izazov sa kojim se nosi i zdrava životna sredina.
"Svi budžeti i svi ministri finansija uvek moraju da određuju prioritete, a bezbednost je očigledno jedan od njih", rekla je komesarka za životnu sredinu, otpornost na izazove vezane za vode i cirkularnu ekonomiju, odgovarajući tokom konferencije EU Green Week održane prošle nedelje u Briselu i dodala:
"Ali bezbednost nisu samo tenkovi i vojna oprema. To je, na primer, i bezbedno snabdevanje vodom ili proizvodnja hrane.
Pet novih prioriteta
Evropska komisija je prošlog septembra predstavila pet novih prioriteta u koje bi države trebalo da ulažu sredstva iz fondova EU: ekonomsku konkurentnost, odbranu, pristupačno stanovanje, otpornost u oblasti voda i energetsku efikasnost.
Rosval ne smatra da će zbog ratova u Ukrajini i na Bliskomistoku zelene politike pasti u drugi plan i navela da je pet do deset najvećih rizika koje industrija predviđa u narednih deset godina povezano sa prirodom.
700 milijardi evra za klimu i životnu sredinu
Evropska komisija zbog toga predlaže da 35 odsto budžeta Evropske unije, što je više od 700 milijardi evra, za period od 2028. do 2034. godine bude namenjeno ciljevima vezanim za klimu i zaštitu životne sredine.
"Reč je o našoj bezbednosti, ali i otpornosti i konkurentnosti", rekla je Rosval.
Veliku štetu u Evropskoj uniji, od čak 43 milijarde evra, prošle godine su naneli toplotni talasi, suša i poplava, a prema podacima Evropske komisije, očekuje se da će taj trošak vremenom da poraste na čak 129 milijardi evra do 2029. godine.
"Ulaganje u prirodu je ulaganje u otpornost", naglasila je komesarka za životnu sredinu.
Zelena tranzicija kao konkurentska prednost
Rosval je rekla da za nju nikada nije postojala suprotnost između zelene tranzicije – prelaska privrede i društva na razvoj koji ne zagađuje životnu sredinu – i konkurentnosti.
"Naprotiv, smatram da je zelena tranzicija konkurentska prednost evropskih preduzeća", izjavila je.
Krediti za zaštitu prirode
Rosval je upozorila da će u proces morati da se uključe i privatne kompanije, jer države same nemaju dovoljno novca za sprovođenje zelene tranzicije.
"Javna sredstva neće biti dovoljna da popune postojeći finansijski jaz. U tom kontekstu važni su i krediti za prirodu. Trenutno radimo sa stručnim grupama i različitim zainteresovanim stranama na uspostavljanju sistema i definisanju načina njegovog funkcionisanja".
"Krediti za zaštitu prirode" bili bi finansijski instrumenti koje bi kompanije i investitori kupovali od poljoprivrednika, šumara, javnih preduzeća i lokalnih zajednica kao naknadu za njihov rad na očuvanju prirode.
Radna grupa od 150 stručnjaka iz različitih oblasti radi na nacrtu tog sistema, kojim bi kompanije bile podstaknute da kupuju takve instrumente, odnosno da ulažu u obnovu zemljišta, šuma i voda.
(EUpravo zato/Index.hr)