Zimske oluje doslovno su "pojele" portugalske plaže, povlačeći obalu i do 20 metara. Portugalske vlasti zato su izdvojile 111 miliona evra za obnovu i zaštitu obale, nakon što su snažne oluje početkom godine nanele veliku štetu širom zemlje, uključujući i priobalna područja.
Portugalska agencija za zaštitu životne sredine (APA) zabeležila je ukupno 749 incidenata duž obale, među kojima je i povlačenje obalne linije, koje je na mnogim mestima iznosilo između 10 i 20 metara.
"Gotovo sve plaže na kopnu zabeležile su značajan gubitak sedimenta", navodi se u izveštaju APA, uz upozorenje na nestabilnost litica i oštećenja zidova i zaštitnih struktura.
Oluje pomerile plaže
Na plaži Sao Žoao da Kaparika, u opštini Almada, utvrđeno je da se obala povukla i do 14 metara u periodu od 20. januara do 19. februara.
Gradonačelnica Almada, Ineš de Medeiroš, ističe da su prirodne dine i projekat njihove zaštite, poznat kao "Reduna", sprečili još veće posledice.
"Tamo gde postoji projekat Reduna, dina je izdržala i ostala očuvana. Međutim, čim se taj sistem završi, pojavljuje se udubljenje od oko metar i po, jer je sav pesak nestao", kaže ona.
Slična situacija zabeležena je i na plaži Fonte da Telja, gde su dodatni problem predstavljali objekti izgrađeni preblizu obali.
"U nekim delovima šteta je bila velika, ali bi bila još gora da nije bilo dina koje smo postavili. One su sprečile more da prodre dalje, ranije je voda stizala do puta", dodaje gradonačelnica.
Opština sada čeka najavljeno nasipanje peska, koje je, kako kaže, ključno za očuvanje i plaža i urbanih zona.
"Mnogi misle da je to bacanje novca u more, ali nije, upravo ta nasipanja omogućavaju taloženje peska na morskom dnu i štite obalu", objašnjava ona.
Velika ulaganja u zaštitu obale
Kako bi ublažila posledice oluja, APA je pokrenula investicioni program vredan 111 miliona evra.
Do početka kupališne sezone planirano je izdvajanje 15 miliona evra za hitne sanacije, dok je dodatnih 12 miliona predviđeno do kraja godine.
Plan uključuje obnovu infrastrukture, jačanje zaštite obale i poboljšanje bezbednosti i uslova na plažama.
Među merama su obnova prilaza plažama, učvršćivanje dina, stabilizacija litica, rekonstrukcija šetališta i veštačko nasipanje peska.
Povlačenje obale - prirodan proces uz ljudski uticaj
Stručnjaci naglašavaju da povlačenje obale nije nov fenomen niti isključivo posledica lošeg vremena.
Profesor prostornog planiranja Žoao Žoanaz de Melo objašnjava da se ovaj proces odvija decenijama i da je posledica više faktora, uključujući porast nivoa mora i sve češće ekstremne vremenske prilike.
Veliki uticaj ima i ljudska aktivnost.
Izgradnja brana od pedesetih godina prošlog veka smanjila je dotok sedimenta do obale, dok eksploatacija peska i degradacija dina dodatno pogoršavaju situaciju.
Čvrste konstrukcije, poput obalnih zidova, štite naselja, ali mogu pojačati eroziju na drugim mestima jer reflektuju energiju talasa umesto da je apsorbuju.
Nema univerzalnog rešenja
Iako se tokom zime plaže prirodno povlače, a deo peska se vraća tokom proleća i leta, dugoročni nedostatak sedimenta znači da se količina peska iz godine u godinu smanjuje.
Mere poput nasipanja peska mogu privremeno pomoći, ali ne rešavaju suštinski problem.
Zato stručnjaci ističu da je ključno bolje prostorno planiranje, izbegavanje gradnje u rizičnim zonama i prilagođavanje objekata prirodnim uslovima.
"Ne postoje univerzalna rešenja. Svaka obala je drugačija i zahteva pristup prilagođen lokalnim uslovima, geografskim, društvenim i ekonomskim", zaključuje de Melo.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
