Danju nema nikoga na ulicama, ni prozori se ne otvaraju: Šta možemo da naučimo od Sevilje tokom velikih vrućina?

To je kao da vam fen duva u lice. S razlogom špansku Sevilju zovu "iberijskom rernom".

"Podnošljivo je u hladu", "Bar nije 50 stepeni!", samo su neki od komentara prolaznika.

Sevilja, živopisni, drevni i prelepi grad, jedan je od najtoplijih u Evropi, a temperature postaju sve ekstremnije.

Meštani su zato prinuđeni da se prilagode i menjaju zbog rasta temperatura.

Kako se i naši gradovi suočavaju sa sve ekstremnijom vrućinom, možda bismo mogli nešto da naučimo od vrelih lokacija poput Sevilje.

U tamošnjim predelima, hladovina je neophodna. U starom delu grada drveće i fontane sa tekućom vodom, koje hlade okolinu, veoma su čest prizor. Zgrade su blizu jedna drugoj, što stvara senku. U modernijim i novijim delovima grada, tende su razapete preko ulica sa prodavnicama kako bi se obezbedila hladovina. Većina javnih zgrada ima klima-uređaje, gde ljudi mogu da potraže sklonište od vrućine tokom toplotnih talasa.

U centru Sevilje nalazi se ogromna drvena konstrukcija pod nazivom Setas de Sevilja. Pored toga što predstavlja veličanstven prizor, ona hladi čitav prostor.

Stvaranje hladovine je postalo deo identiteta grada.

Naravno, najbolji način da izbegnete vrućinu jeste da ne izlazite napolje, prenosi BBC.

Mnogi barovi i restorani se zatvaraju tokom popodneva.

Kao što znamo, sijesta je nezaobilazni deo španskog života. Mora da se radi, ali i mora da se odmori usred dana. Kako su temperature u tom periodu dana najviše, ne postoji bolji razlog za popodnevni odmor - sijestu.

Meštani ponovo izlaze kasnije uveče, posle 20 časova, kada vrućina popusti.

Doktorka Mehri Kosravi, stručnjak za vrućinu sa Univerziteta Istočni London, kaže da i stanovnici Londona moraju da promene svoj odnos prema ekstremnim vrućinama i da mogu mnogo da nauče od kontinentalnih suseda.

"Moramo da se prilagodimo kada je reč o projektovanju zgrada. Ali moramo da promenimo i ponašanje, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde ne postoji kultura suočavanja sa vrućinom. Ljudi ovde toplotu doživljavaju kao prijatnu stvar, organizuju roštilje i slobodne aktivnosti, ali moramo da počnemo da je tretiramo kao rizik", navela je.

Tokom najtoplijih sati, u Sevilji se pojedine aktivnosti pauziraju, a nastavljaju se tek uveče.

Kada tokom dana šetate ulicom dok prži sunce, možete videti da Španci nikada ne otvaraju prozore. Zavese su navučene kako vrućina ne bi ušla. Provetravanje je ostavljeno za noć.

Te jednostavne promene u ponašanju i rutini, mogu da načine veliku razliku u suočavanju sa vrućinom i možemo da ih pozajmimo kako bismo se uhvatili u koštac sa "našim" toplotnim talasima.

U Sevilji su mnogi kafići uveli i praktično rešenje.

Na tendama su postavljeni raspršivači vode tako da vas, dok čekate tapase, obasipa fino osveženje koje spušta temperaturu za nekoliko stepeni.

Godine 2022, Sevilja je postala prvi grad koji je imenovao toplotni talas i dao mu ime Zoi. Cilj je bio da se podigne svest i podstaknu ljudi da budu oprezni. Drugi gradovi, poput Atine, sada razmatraju tu ideju.

U Italiji su toplotni talasi nazvani Kerber i Haront, mada je to pokrenulo velike rasprave jer se ne slažu svi da to pomaže u borbi protiv zagrevanja planete.

Širom sveta oluje nose zanimljiva imena, pa nije teško zamisliti da i toplotni talasi dobiju isti tretman.

Od 2022. godine u Londonu su uvedene promene. Temperature su tada dostigle rekordna 40,2 stepena.

Izveštaj o klimatskoj otpornosti naveo je da London mora "bolje da se pripremi" za ozbiljne poplave i toplotne talase izazvane klimatskim promenama.

Sprovedena je i vežba pod nazivom Operacija Helios, u kojoj su agencije identifikovale kako problemi tokom toplotnog talasa mogu da izazovu lančane posledice.

Napravljena je i "mapa hladnih prostora" - zatvorenih prostora u kojima građani mogu da potraže spas tokom visokih temperatura. Po gradu su postavljene česme, a dostupne su tokom cele godine.

Izrađena je i mapa klimatskog rizika koja pomaže londonskim opštinama da identifikuju koje zajednice su najugroženije od ekstremnih vremenskih pojava.

Trenutno se razvija Londonski plan za smanjenje rizika od vrućina.

Gradonačelnik Londona takođe želi da poveća površine pod krošnjama za 10 odsto do 2050. godine.

Mete Koban, zamenik gradonačelnika zadužen za životnu sredinu i energetiku, rekao je: "Prva stvar koju treba da uradimo jeste objavljivanje mape hladnih prostora kako bismo građanima ukazali gde mogu da se rashlade. Druga stvar koju radimo jeste postavljanje mnogo više punktova za dopunu vode - preko 4.000 lokacija širom grada - kako bismo obezbedili da Londonci ostanu hidrirani. Zasadili smo i više od 600.000 stabala od 2016. godine".

Kako je u Srbiji?

Izgleda da će do kraja avgusta i u našoj zemlji biti prilično toplo, pogotovo u predstojećim danima.

Pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je tokom jula ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje. Kao što smo već pisali, jugoistočna Srbija već pokazuje odlike polusušne klime, pogotovo leti, kakvi su trenutno karakteristični za delove Španije, Grčke i Turske što u budućnosti može da dovede i do ozbiljnih nestašica vode. Promena klime će posebno uticati na poljoprivredu zbog čega je važno da se što pre donesu određene mere kako bismo se bolje prilagodili na vrele uslove.

Prema Programu privikavanja na klimatske promene, Srbija se zagreva brže od globalnog proseka. Promene u klimi bi trebalo da prate i promene u infrastrukturi što se posebno odnosi na gradove.

(EUpravo zato/BBC)