Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo znatno nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.
Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo više od 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za mesec jul, u zavisnosti od toga koliko kiše još bude palo do kraja meseca, prenosi Klima 101.
Međutim, pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje. Vizuelni pregled sume padavina od početka juna možete videti na mapi ispod (boje okruga označavaju padavine na mernoj stanici u tom okrugu).
Kako piše RHMZ, tokom jula se u većem delu zemlje očekuju normalni uslovi vlažnosti, ali će jug i jugoistok zemlje biti jedan od rejona sa sušnim uslovima; za okolinu Vranja se nastavlja period ekstremne suše.
Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća: rejon Istočne i Jugoistočne Srbije predstavlja jedno od područja u Srbiji posebno osetljivih na sušu i aridnost.
Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina.
Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda: klima će do sredine 21. veka ovde postati polusušna.
Jugoistočna Srbija već pokazuje odlike semi-sušne klime, posebno u letnjim mesecima
Istočna i Jugoistočna Srbija predstavlja izrazito kontinentalni predeo, što je posledica znatne udaljenosti od Atlantskog okeana i Jadranskog mora, ali i njihove utvorenosti uticaju kontinentalnih vazdušnih masa, koje iz Istočne i Severne Evrope preko Vlaške nizije neposredno prodiru u Timočki basen, a putem Panonske nizije u Pomoravlje.
Prema tome, sušnost ovih predela predstavlja posledicu udaljenosti od izvora maritimnosti, ali i uticaja reljefa.
Nedavno smo objavili istraživanje u renomiranom međunarodnom časopisu Theoretical and Applied Climatology, o prostorno-vremenskoj varijabilnosti aridnosti u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, koje nudi detaljne uvide u sadašnjost, ali i budućnost ovog područja.
Godišnje vrednosti indeksa suše ukazuju na prisustvo dve klase, semi-humidne (meteorološka stanica Niš), dok ostale stanice karakterišu humidni (vlažni) uslovi.
Međutim, mesečne i sezonske vrednosti pružaju bolji uvid u dinamiku aridnosti na ovom području. Pregled čitave godine ne daje potpunu sliku: naša analiza različitih indeksa suše ukazala je na značajne regionalne razlike na godišnjem, sezonskom i mesečnom nivou.
Sezonske vrednosti ukazuju na izraženu humidnost tokom zime, i delom tokom proleća i jesenjijh meseci, dok letnje mesece karakteriše mediteranski klimat.
Aridnost je, drugim rečima, uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga, što već negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju u regiji, pošto se poljoprivredno zemljište u znatnoj meri oslanja na klimatske uslove naspram navodnjavanju.
Kratak pregled rezultata različitih indeksa možete videti u tabeli:
Istovremeno, savremena naučna saznanja, uključujući i Svetski atlas dezertifikacije, potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati semi-aridne uslove, kakvi su trenutno karakteristični uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske.
Ovi rezultati ukazuju na obrazac klimatske varijabilnosti: Jugoistočna Srbija, odavno među najsušnijim krajevima zemlje, u narednim decenijama izmeniće se još više.
Aridnost je konstantan nedostatak vlage, što može imati dalekosežne posledice na poljoprivredu
Postoje suštinske, konceptualne razlike između aridnosti i suše.
Aridnost je definisana kao konstantan nedostatak vlage, na osnovu prosečnih klimatskih uslova. Zapravo, reč je o specifičnosti klime određenog predela na Zemljinoj površini.
U aridnim i semi-aridnim predelima toplog klimata, deficit vlage dovodi do značajnih socio-ekonomskih posledica (npr. povećane potrebe lokalnog stanovništva za vodom).
Postoje brojni indeksi aridnosti koji ukazuju na pojavu i karakter aridnosti. Oni se posmatraju individualno ili u kombinaciji sa ostalim klimatskim elementima poput padavina, padavina sa temperaturom vazduha, vlažnosti u zemljištu itd.
Indeksi aridnosti nisu samo pokazatelji klimatskih promena, već i značajni indikatori fizioloških procesa u vegetacionom pokrivaču, od značaja u proceni površinskog oticaja i izgledu pejzaža. Takođe, aridnost omogućava prepoznavanje i klasifikaciju klimatoloških prirodnih hazarda, poput suše.
Smatram da intenziviranje i veća frekvencija aridnosti može biti očekivana u budućnosti, što će imati negativan efekat na poljoprivredu, kao tradicionalnu delatnost koja je najraširenija u području Jugoistočne Srbije.
Stoga bi država kao i lokalne samouprave morale implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede kako bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine.
Klimatskim promenama su naročito ugrožene tradicionalne poljoprivredne kulture ovog područja (povrtarske kulture poput paradajza, paprike, krastavca, žitne kulture itd).
Dva su vrlo bitna faktora koja čine današnju poljoprivrednu proizvodnju neodrživom: a) zastarelost, zanemarivanje ili čak nedostatak sistema za navodnjavanje i b) odsustvo metodologije za prognozu prirodnih nepogoda, prevencija i redukcija štete nanete poljoprivredi.
Popis poljoprivrede 2023. godine ukazuje da ovaj rejon poseduje najmanje navodnjavanih površina u komparaciji sa ostalim regionima u Srbiji (svega 5,2%), dok su moguće navodnjavane površine daleko veće (8,5%).
Glavni izvori vode za potrebe navodnjavanja u Srbiji poreklom su od podzemnih (51%) i površinskih voda (25%). Stoga se nameće opravdana bojazan načina funkcionisanja sistema za navodnjavanje u eri klimatskih promena i sve češćih i učestalijih suša.
Vodeći i glavni razlog za navedenu činjenicu predstavlja smanjenje funkcionalnosti ili čak potpuni prestanak njihovog rada, usled smanjenog proticaja vode u rekama i redukcije zalihe podzemnih voda.
Prognoze ukazuju da neće biti dovoljno vode u Republici Srbiji pa navodnjavanje trebalo zasnivati na primeni redukovanog i interventnog režima zalivanja sa ciljem uštede vode. To praktično znači smanjenje norme zalivanja do vrednosti koja neće značajno smanjiti visinu i kvalitet prinosa i zalivanje samo u kritičnim fenofazama razvoja biljaka.
Klimatski uslovi, predstavljeni povećanjem prosečne temperature i izmenom obrazaca padavina, imaju izražen uticaj ne samo na poljoprivredu, već i na šumske ekosisteme i planiranje budućeg ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Potreba za održivom poljoprivredom u svetlu klimatskih promena, koje su okarakterisane dugim sušnim periodima, biće posebno težak izazov za poljoprivrednike.
Autor teksta je dr Nikola M. Milentijević - docent na Odseku za geografiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, kao i naučni istraživač na Geografskom Institutu “Jovan Cvijić” SANU. Autor je više od 50 naučnih članaka u istaknutim međunarodnim časopisima, nacionalnim časopisima i naučnim konferencijama međunarodnog i nacionalnog karaktera. Recenzent je u 15 međunarodnih i nacionalnih časopisa, dok je u časopisu Earth (IF 3.4) jedan od gostujućih urednika Specijalnog izdanja časopisa. Trenutno je angažovan kao učesnik na COST projektu CA21138, Joint effects of Climate Extremes and Atmospheric deposition on European FORESTs (CLEANFOREST). Godine 2018. bio je angažovan i na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije – „Istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu – praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje”, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
(EUpravo zato/Klima 101)