Samo 7 zemalja ima dobar kvalitet vazduha: Dve se nalaze u Evropi

Samo sedam zemalja ispunilo je standarde kvaliteta vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO) prošle godine, pokazali su podaci objavljeni u utorak, a istraživači su upozorili da će rat protiv smoga postati još teži nakon što Sjedinjene Američke Države obustave svoj monitoring.

Veliki jaz u podacima, posebno za Aziju i Afriku, zamagljuje globalnu sliku, a mnoge zemlje u razvoju oslanjale su se na senzore kvaliteta vazduha instalirane na zgradama ambasada i konzulata SAD za praćenje nivoa smoga.

Međutim, Stejt department je nedavno okončao taj program, navodeći uštede u budžetu, a prošle nedelje su uklonjeni podaci, prikupljani proteklih 17 godina, sa zvaničnog sajta vlade SAD za praćenje kvaliteta vazduha, airnov.gov, uključujući očitavanja prikupljena u Čadu.

"Većina zemalja ima nekoliko drugih izvora podataka, ali to će značajno uticati na Afriku, jer su oni često bili jedini izvori javno dostupnih podataka za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu“, rekla je Kristi Čester-Šreder, rukovodilac nauke o kvalitetu vazduha iz IKAir-a.

Nejasni podaci doveli su do toga da je Čad uklonjen sa IKAir-ove liste za 2023. godinu, ali je zemlja rangirana kao najzagađenija zemlja u 2022. godini, posebno jer je pogođena saharskom prašinom, kao i nekontrolisanim spaljivanjem useva.

Prosečna koncentracija malih, opasnih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 dostigla je 91,8 mikrograma po kubnom metru prošle godine u zemlji, nešto više nego 2022. godine.

SZO preporučuje nivoe ne više od 5 mg, standard koji je prošle godine ispunilo samo 17 odsto gradova.

Indija, peta na rang listi smoga iza Čada, Bangladeša, Pakistana i Demokratske Republike Kongo, zabeležila je pad prosečne vrednosti PM2,5 za sedam odsto godišnje na 50,6 mg.

U Indiji se nalazi 12 od 20 najzagađenijih gradova na svetu.

Klimatske promene igraju sve veću ulogu u povećanju zagađenja, upozorava Čester-Šreder, pri čemu više temperature izazivaju intenzivnije i dugotrajnije šumske požare koji su zahvatili delove jugoistočne Azije i Južne Amerike.

Krista Hasenkopf, direktorka programa čistog vazduha na Institutu za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC), rekla je da će najmanje 34 zemlje izgubiti pristup pouzdanim podacima o zagađenju nakon zatvaranja američkog programa.

(EUpravo zato/Reuters)