Tenzije na istočnoj obali Grenlanda rastu u trenutku kada Tramp ponovo govori o preuzimanju kontrole nad ovom arktičkom teritorijom.
Naime, kompanija Greenland Energy je u julu bez potrebne dozvole dopremila opremu za bušenje na obalu Grenlanda, zbog čega je dobila oštro upozorenje tamošnjih vlasti.
Samo nedelju dana pre planiranog početka radova, grenlandska vlada saopštila je da se projekat odlaže jer ne mogu da budu završene sve neophodne regulatorne procedure.
Grenlandski zvaničnici smatraju da je predviđeni rok bio prekratak za ozbiljnu procenu uticaja projekta na životnu sredinu i lokalno stanovništvo.
Bušenje još nije odobreno
Vlasti sada treba da odluče da li će dozvoliti bušenje u zaštićenom močvarnom području, koje je stanište retkih ptica i mošusnih goveda. Od ovog područja zavisi i egzistencija lokalnih lovaca.
Ukoliko sve dozvole budu izdate, bušenje bi moglo da počne najranije tokom zime 2027. godine.
To je u suprotnosti sa ranijim najavama Džefa Landrija, guvernera Luizijane i Trampovog izaslanika za Grenland, koji je tvrdio da bi proizvodnja nafte mogla da počne za desetak meseci.
Landri je nakon posete Grenlandu izjavio da bi tamošnja nafta mogla da pomogne u rešavanju energetske krize. Robert Prajs, izvršni direktor Greenland Energyja, tvrdi da se ispod oblasti Džejmson Lend nalazi nafta vredna oko bilion dolara.
Kompanija povezana sa Trampovim krugom
Greenland Energy insistira da njen projekat nije povezan sa Trampovim planovima za preuzimanje Grenlanda, ali kompanija ima niz veza sa ljudima bliskim američkoj administraciji.
U projekat je uključen i televizijski voditelj Fil Mekgro, poznat kao Dr Fil, koji planira dokumentarnu seriju o istraživanju nafte na Grenlandu. U upravnom odboru kompanije nalazi se i bivši pripadnik američke mornarice koji radi na projektu protivraketnog sistema "Zlatna kupola".
Među investitorima je i milijarder Ken Grifin, koji je u aprilu kupio devet odsto kompanije.
Investitori su očekivali da bi Trampova podrška mogla da podigne vrednost akcija Greenland Energyja. Umesto toga, akcije kompanije pale su za više od trećine nakon objave da se bušenje odlaže.
Kompanija sada poručuje da će iskoristiti vreme za dodatno razrađivanje planova i saradnju sa grenlandskim vlastima i lokalnim zajednicama.
Za sada, međutim, poslednju reč ima Grenland.
Iako Vašington u ovoj teritoriji vidi strateški položaj i ogromna prirodna bogatstva, grenlandske vlasti jasno pokazuju da američki politički uticaj ne znači automatski i dozvolu za bušenje.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
