Američki predsednik Donald Tramp već neko vreme preti kako želi da zauzme Grenland, zbog čega je određenim evropskim zemljama želeo da uvede i nove carine.
U međuvremenu, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu je odustao od carina, a sa generalnim sekretarom NATO-a se "okvirno dogovorio" oko Grenlanda i raketnog odbrambenog sistema "Zlatna kupola".
Predlog podrazumeva mrežu od verovatno nekoliko stotina satelita i kopnenih sistema za otkrivanje, praćenje i presretanje dolazećih projektila.
Ta ideja i dalje postoji samo u teoriji, ali kako je Tramp napomenuo da im je Grenland neophodan zbog bezbednosti, postoje planovi da se stvori odbrambeni štit koji bi pokrivao čitave Sjedinjene Američke Države.
Predsednik kaže da je "od ključnog značaja" da Grenland ima Zlatnu kupolu i da je važno da SAD kontrolišu ovu autonomnu dansku teritoriju kako bi je izgradile.
Šta je Zlatna kupola?
Nije tajna da je Grenland vrlo bogat kritičnim mineralima i drugim resursima do kojih se, usled topljenja leda, danas može lakše doći.
Detalja nema mnogo, ali se pretpostavlja da je Zlatna kupola barem delimično inspirisana izraelskom Gvozdenom kupolom, koja od 2011. godine pruža kopnenu zaštitu od raketa i projektila.
Zamišljeno je da Zlatna kupola ima i kopnene i svemirske sposobnosti koje mogu da identifikuju i presretnu rakete u četiri glavne faze potencijalnog napada.
Malkolm Dejvis, viši analitičar za odbrambene sposobnosti u Australijskom institutu za stratešku politiku (ASPI), rekao je da je Zlatna kupola osmišljena da pruži "najnepropusniju" raketnu odbranu, koliko je to moguće.
"Protiv balističkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama i hipersoničnog oružja koje bi mogli da lansiraju američki protivnici, dakle Rusija, Kina, Severna Koreja", rekao je za ABC.
Dodao je da je "praktično nemoguće" imati potpuno nepropusnu odbranu, ali da bi sistem mogao da smanji verovatnoću da nuklearne bojeve glave stignu do SAD.
Tramp je rekao da je za program izdvojio 175 milijardi američkih dolara i da želi da sistem bude operativan do kraja njegovog aktuelnog mandata.
Međutim, neki stručnjaci smatraju da su i cena i rok nerealni.
Tod Harison iz Američkog instituta za preduzetništvo procenjuje da bi projekat mogao da košta oko bilion dolara tokom 20 godina, a čak do 3,6 biliona dolara za potpuno funkcionalan raketni štit.
U izveštaju Centra za kontrolu naoružanja, objavljenom u junu prošle godine, navodi se da program postoji samo kao koncept.
Ipak, američki Kongres je već počeo da izdvaja sredstva za istraživanja, studije i strogo poverljive razvojne programe.
Da li je Zlatna kupola potrebna na Grenlandu?
Ukoliko bi neprijatelj ispalio interkontinentalnu balističku raketu ka SAD, neizbežno bi prešla preko Severnog pola i Grenlanda.
"Ne radi se o zaštiti Grenlanda. Radi se o obaranju raketa pre nego što stignu do kontinentalnog dela SAD", rekao je Dejvis.
SAD već upravljaju radarskim sistemom u svemirskoj bazi Pitufik na Grenlandu, koji vojsci pruža dodatna upozorenja na dolazeće pretnje.
Postoji i mreža raketnih radara na severu Kanade i širom Aljaske, kojom upravlja Severnoamerička vazdušno-kosmička odbrambena komanda (NORAD), zajednička komanda Kanade i SAD.
Štefan Friling, iz Centra za strateške i odbrambene studije Australijskog nacionalnog univerziteta, rekao je da se Grenland nalazi severno od sistema NORAD-a, pa postoji argument za postavljanje dodatnih radara na ostrvu.
Dejvis je dodao da bi položaj Grenlanda takođe mogao da ima smisla za korišćenje svemirskih komponenti Zlatne kupole koje bi služile za obaranje raketa tokom poletanja i srednje faze leta.
"Problem je, naravno, u tome što u praksi nikada nećete oboriti svaku raketu. Zato bi logična reakcija Rusa i Kineza, ako Amerikanci nastave sa Zlatnom kupolom, bila da jednostavno drastično povećaju broj svojih raketa i bojevih glava", poručio je Dejvis.
Zašto je potrebno preuzeti Grenland zbog jačanja odbrane?
Postojeći odbrambeni sporazumi između SAD, Grenlanda i Danske daju Vašingtonu znatan manevarski prostor za proširenje vojnog prisustva na toj teritoriji.
"Zaista ne postoji ništa što bi sprečilo Trampa, ako bi SAD želele da prošire radarske sisteme u tom području", rekao je profesor Friling.
Tramp je na mrežama naveo da se dogovorio sa generalnim sekretarom NATO-a o "okviru budućeg sporazuma" o arktičkoj bezbednosti, uključujući i Zlatnu kupolu.
Agencija AP je prenela da su članice NATO-a, u okviru kompromisa sa Trampom, razmatrale da Danska i savez rade sa SAD na izgradnji dodatnih američkih vojnih baza na Grenlandu.
Baza Pitufik je trenutno jedina američka baza na Grenlandu.
Profesor Friling je skeptičan da bi na Grenlandu mogao da se izgradi ovako kompleksan sistem.
"Zlatna kupola je više politički slogan nego program", rekao je.
Koje vrste oružja bi mogle da se koriste za Zlatnu kupolu?
Zlatna kupola bi mogla da uključi "neke ili sve" postojeće američke sisteme protivraketne odbrane za otkrivanje, presretanje i komandovanje, navodi se u izveštaju američkog Kongresa iz septembra.
U izveštaju se navodi više tehnologija koje SAD već imaju, a koje bi mogle da budu integrisane u Zlatnu kupolu, poput sistema dugog dometa, svemirskih ili sistema ranog upozorenja zasnovanih na radarima.
Zlatna kupola bi mogla da obuhvati sisteme poput "Terminal High Altitude Aerial Defence" (THAAD) i "patriota", koji može da presreće krstareće rakete, hipersonično oružje i velike bespilotne letelice.
U izveštaju se takođe konstatuje da Trampova administracija "nije javno predočila sveobuhvatan prikaz sistema, planova nabavke, vremenskih okvira i operativnih koncepata" koji se tiču Zlatne kupole.
Na početnoj konferenciji za novinare o Zlatnoj kupoli, senatori su kao potencijalne izvođače naveli kompanije "L3Harris Technologies", "Lockheed Martin" i RTX (ranije "Raytheon").
Iz "Lockheed Martin-a" su saopštili da su izgradili prototip "komandovanja i upravljanja", odnosno C2, za Zlatnu kupolu, koji će povezivati senzore i platforme u svim domenima, od morskog dna do svemira. Kompanija je navela da je njen prototip važan jer "obavlja ključni zadatak integracije podataka sa različitih senzora i koordinacije direktnih akcija", poput lansiranja presretačkih raketa.
U januaru je kompanija saopštila da je „spremna da podrži“ projekat Zlatne kupole svojim protivraketnim sistemom PAC-3 MSE, borbenim avionima F-35, satelitima i pomorskim plovilima.
Da li postoje i drugi slični odbrambeni sistemi?
Sjedinjene Američke Države bi u Zlatnu kupolu mogle da uključe i zajedničko oružje razvijeno sa Izraelom za njihov višeslojni odbrambeni sistem.
Najpoznatiji kao Gvozdena kupola, izraelski sistem je sposoban da detektuje pretnju i da se aktivira samo ako je projektil usmeren ka naseljenom području ili osetljivoj vojnoj ili civilnoj infrastrukturi.
Izrael koristi kombinaciju sistema Strela (Arrow), Davidova praćka i Gvozdena kupola kako bi se zaštitio od raketa dugog, srednjeg i kratkog dometa.
Oružani sistem Strela predstavlja porodicu presretačkih raketa koje "nadgledaju, otkrivaju, prate i uništavaju" dolazeće napade daleko od njihovog cilja, uz potpuno automatizovan sistem upravljanja. Sistem je razvijen u saradnji IAI i američke kompanije "Boing".
Davidova praćka, sistem srednjeg dometa koji su razvili izraelski "Rafael Advanced Defence Systems" i američki RTX, pruža "pogodak-u-cilj" i pruža odbranu od balističkih raketa, neprijateljskih aviona i dronova. Gvozdena kupola potom funkcioniše isključivo za odvraćanje pretnji kratkog dometa.
Izraelski zvaničnici navode da sistem nije 100 odsto efikasan, ali mu ipak pripisuju ključnu ulogu u odbrani zemlje.
Evropa takođe radi na sopstvenoj verziji. Godine 2022. dvadeset jedna evropska zemlja pokrenula je evropsku inicijativu "Sky Shield", kada su se dogovorile da zajednički nabavljaju i održavaju odbrambene sisteme, kao i da jedna drugoj pružaju podršku.
Svako oružje nabavljeno za "Sky Shield" biće uključeno u postojeću misiju NATO-a.
Neke zemlje, poput Nemačke, potpisale su ugovore sa Izraelom ili SAD o nabavci raketnog sistema Strela u okviru inicijative "Sky Shield".
(EUpravo zato/abc.net.au/Euronews)