"Uticaj oslabljenih energetskih zaliha se oseća širom sveta... Zemlje su uzdrmane", rekao je izvršni sekretar UNFCCC-a Simon Stil na Samitu EU o zelenom rastu.
Ne rastu samo računi za struju. Otkad je počeo rat u Iranu, cene gasa i nafte divljaju, a posledice se mogu videti svuda, od škola u Bangladešu do državnih kancelarija na Tajlandu.
Globalna kriza je usledila nakon što su SAD i Izrael napali Iran, a Teheran potom uzvratio napadima na brodove u Ormuskom moreuzu, prolazu širokom 38 kilometara kroz koji prolazi petina svetske nafte.
Sve to pokazuje da se svet previše oslanja na uvoz fosilnih goriva.
Zatvaranje škola i skraćeno radno vreme
Bangladeš je zbog krize sa gorivom još prošle nedelje zatvorio univerzitete, pomerivši unapred praznike povodom Ramazanskog bajrama kako bi se uštedela energija i smanjila potrošnja goriva u saobraćaju.
Vanredne mere u Pakistanu otišle su korak dalje. Škole su zatvorene na dve nedelje, a univerzitetima je naloženo da nastavu prebace na onlajn format.
Budžeti za gorivo u državnim institucijama smanjeni su za 50 odsto, a javne službe prešle su na četvorodnevnu radnu nedelju, dok će polovina zaposlenih raditi od kuće.
Radna nedelja od četiri dana je uvedena i na Filipinima, kao odgovor na rast cena goriva.
Na Tajlandu su preporuke za državne službenike bile detaljnije: ići stepenicama umesto liftom, temperaturu klima-uređaja povećati na 27 stepeni i nositi košulje kratkih rukava umesto odela.
Vijetnam, koji u velikoj meri zavisi od uvoza energije sa Bliskog istoka, pozvao je kompanije da podstaknu zaposlene da rade od kuće.
Putovanja su skuplja i ograničena
Globalna putovanja su u haosu od početka rata sa Iranom. Cene avionskih karata brzo rastu zbog goriva, dok je red letenja izmenjen i značajno smanjen zbog zatvaranja vazdušnog prostora na Bliskom istoku.
Letovi koji se i dalje obavljaju moraju da koriste duže rute kako bi izbegli rizične zone, što produžava trajanje putovanja, povećava potrošnju goriva i emisije štetnih gasova.
Australijska kompanija "Kvantas" je bila prinuđena da preusmeri let Pert-London, koji sada uključuje dopunu goriva u Singapuru, čime se put produžava za tri sata.
Očekuje se da će cene karata nastaviti da rastu tokom leta, čak i ako dođe do smirivanja sukoba.
Širom sveta, rast cena benzina i dizela doveo je do panične kupovine na pumpama, dok vlade pozivaju na smirenost.
U Australiji su desetine benzinskih stanica, pa čak i pojedini gradovi, ostali bez goriva, zbog čega su neki dobavljači uveli ograničenja za kupce.
Zbog straha od nestašica, Australija je ublažila standarde kvaliteta goriva, dozvolivši povratak takozvanog "prljavog" goriva sa visokim sadržajem sumpora, koje je povezano sa velikim zagađenjem vazduha.
U Ujedinjenom Kraljevstvu se vozačima savetuje da izbegavaju nepotrebna putovanja.
"Vozači mogu da smanje vožnje koji nisu neophodne i prilagode način vožnje radi uštede goriva", rekao je Edmund King, predsednik AA, najveće automobilske organizacije u zemlji.
Ugrožena bezbednost hrane
U jasnom primeru povezanosti fosilnih goriva i prehrambenih sistema, Egipat je ograničio cenu hleba zbog straha od inflacije. Očekuje se da će visoke cene goriva povećati troškove proizvodnje i transporta, što će pogoditi i poljoprivrednike i potrošače.
Hleb je osnovna namirnica u Egiptu, najvećem svetskom uvozniku pšenice. Cena žita je nedavno porasla oko osam puta, sa oko 2.000 egipatskih funti po toni na 16.000 funti.
Azotna đubriva, koja se široko koriste u celom svetu, u velikoj meri zavise od prirodnog gasa kao sirovine i izvora energije, što dodatno izlaže proizvodnju hrane šokovima na tržištu.
Evropska unija je pokušala da smanji zavisnost od uvoza azotnih đubriva iz Rusije uvođenjem restriktivnih carina, ali je to neće zaštititi od rasta cena gasa.
U nekim zemljama posledice su još direktnije. Restorani u Indiji su bili primorani da prilagode jelovnike ili privremeno zatvore svoja vrata jer nema gasa za kuvanje.
"Zavisnost od fosilnih goriva znači da su ekonomije, kućni budžeti i poslovni rezultati prepušteni na milost i nemilost geopolitičkih šokova i nestabilnih cena u haotičnom svetu. Pasivna zavisnost od uvoza fosilnih goriva stavlja Evropu u poziciju da stalno posrće iz krize u krizu, dok domaćinstva i industrija doslovno plaćaju cenu. Sve će se to dešavati dok klimatske katastrofe prave sve veću štetu širom sveta, povećavaju troškove i usporavaju ekonomski rast, uz ogromne ljudske žrtve", rekao je Stil.
Prema njegovim rečima, obnovljivi izvori energije menjaju pravila igre.
(EUpravo zato/Euronews)
