Napadi na vojnu infrastrukturu na malom iranskom ostrvu u Persijskom zalivu već su izazvali globalnu zabrinutost, ali stručnjaci upozoravaju da bi ciljane akcije protiv naftnih postrojenja mogle imati ozbiljne posledice za svetsku ekonomiju.
Zabrinutost se dodatno povećala proteklog ponedeljka, dok sukobi na Bliskom istoku ne jenjavaju.
Ormuski moreuz, kroz koji inače prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, i dalje je delimično zatvoren za brodove, otežavajući transport energenata.
Sada pažnja međunarodne zajednice sve više pada na ostrvo Harg, glavno iransko čvorište za izvoz nafte. Predsednik SAD Donald Tramp je upozorio da bi mogao da ciljano deluje na naftnu infrastrukturu na ostrvu ukoliko Teheran ne omogući nesmetan prolaz brodova kroz moreuz, potez koji Vašington do sada pažljivo izbegava.
Zašto je ostrvo Harg od presudnog značaja?
Ostrvo Harg je centralna tačka iranskog izvoza nafte, više od 90 posto sirove nafte za izvoz prolazi kroz njega, uglavnom ka Kini i drugim azijskim tržištima. Iako je malo (oko 8 km dugo i 4-5 km široko), poseduje terminale, rezervoare i naftovode koji omogućavaju utovar 1,3-1,6 miliona barela dnevno, zahvaljujući dubokim vodama za velike tankere.
Pre nedavne eskalacije, Iran je povećao izvoz sa Harga na gotovo rekordni nivo, sa isporukama koje su između 15. i 20. februara premašivale tri miliona barela dnevno.
Prošle nedelje SAD i Izrael su gađali vojne ciljeve na ostrvu, a Donald Tramp je upozorio da bi eventualni problemi u Ormuskom moreuzu mogli dovesti do napada i na naftnu infrastrukturu. Iranski mediji su uzvratili pretnjom odmazdom, uključujući ciljanje energetskih objekata povezanih sa američkim kompanijama u regionu.
Globalne ekonomske posledice
Analitičari upozoravaju da bi napad na izvozne terminale na ostrvu Harg mogao da ukloni između 1,5 i 2 miliona barela nafte dnevno sa svetskog tržišta. To bi moglo da predstavlja oko tri do četiri odsto globalne pomorske trgovine sirovom naftom, prema rečima Rukaje Ibrahim, stratega za robu u istraživačkoj investicionoj firmi BCA.
Azijske ekonomije, uključujući Kinu, smatraju se posebno izloženim, jer u velikoj meri zavise od isporuka nafte sa Bliskog istoka.
"Napad na naftnu infrastrukturu na ostrvu Harg ne bi samo ugrozio izvoz Irana, već bi povećao i rizik od šireg napada na energetsku infrastrukturu u regionu", rekla je Ibrahim i dodala da bi takva eskalacija mogla da pogura cenu nafte i do 120 dolara po barelu.
Analitičari upozoravaju da najveći rizik predstavlja moguća šira eskalacija usmerena na energetsku infrastrukturu širom regiona. Potencijalne mete mogli bi da budu i naftovodi koji su izgrađeni kako bi zaobišli Ormuski moreuz.
"Posebno bi napadi na istočno-zapadni naftovod u Saudijskoj Arabiji i na naftovod u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se koriste za preusmeravanje tokova nafte poremećenih zatvaranjem Ormuskog moreuza, imali značajan uticaj", rekla je Ibrahim.
Tim za istraživanje robnih tržišta banke "JPMorgan" takođe smatra da bi napad na ostrvo Harg mogao da izazove odmazdu u Ormuskom moreuzu ili napade na ključnu energetsku infrastrukturu u regionu.
Od početka rata, cene nafte tipa Brent porasle su za 42 odsto, dok je WTI skočio za 47 odsto.
Banka je izdvojila nekoliko strateški važnih naftnih čvorišta koja bi mogla biti ranjiva, uključujući Ras Tanuru u Saudijskoj Arabiji, postrojenje za preradu nafte Abkaik, kao i Fudžajru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poremećaj u radu bilo kog od ovih objekata dodatno bi smanjio globalnu ponudu nafte.
U međuvremenu, analitičari navode da bi aktiviranje rezervnih proizvodnih kapaciteta zemalja izvoznica moglo da pruži samo ograničeno olakšanje. Veći deo tih rezervnih kapaciteta nalazi se u zemljama članicama OPEK-a, čiji izvoz takođe zavisi od Ormuskog moreuza.
"Dok se moreuz ne otvori, ti dodatni kapaciteti ne mogu lako da stignu do svetskih tržišta", navela je Ibrahim.
Šta sada sledi?
Ostaje neizvesno da li će Sjedinjene Američke Države na kraju odlučiti da gađaju naftnu infrastrukturu na ostrvu Harg.
Ipak, sama mogućnost takvog scenarija dodatno povećava nervozu na globalnim tržištima, dok investitori pažljivo prate dešavanja oko Ormuskog moreuza.
"Uticaj na globalni rast u velikoj meri zavisiće od toga koliko će sukob trajati i da li će Ormuski moreuz ostati zatvoren. Produženi poremećaj u snabdevanju naftom mogao bi da poveća inflaciona očekivanja, optereti globalna tržišta i ojača američki dolar", zaključila je Ibrahim.
(EUpravo zato.rs)
