Povod je bio američki zahtev evropskim partnerima da doprinesu obezbeđivanju strateški ključnog pomorskog pravca kroz Ormuski moreuz.
Odgovor evropskih diplomata nakon višesatnog sastanka u ponedeljak u Briselu je suzdržan, ali jasan. Iako postoji svest o značaju slobodne plovidbe i stabilnosti u snadbevanju energentima, spremnost za direktno vojno angažovanje u okviru pomorske misije Aspides, ostaje ograničeno.
Većina učesnika na sastanku je procenila da bi ulazak u operaciju doneo više neizvesnosti nego koristi, naročito u kontekstu već krhke bezbednosne ravnoteže na Bliskom istoku.
"Evropa nema interes da vodi beskonačan rat. Ovo nije evrospki rat, ali su njeni interesi ugroženi", izjavila je nakon sastanka visoka zvaničnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas i dodala: "Države članice nisu pokazale volju za proširenje akcije na Ormuski moreuz. Niko ne želi aktivno da ulazi u ovaj rat."
Takav stav ne proizlazi iz ravnodušnosti, već iz drugačije procene prioriteta i posledica koje mogu da izazovu ovakvi potezi.
Evropska ekonomija je izložena disbalansu u snabdevanju energentima, ali je čenjinice da su prethodne intervencije na Bliskom istoku ostavile dubok trag u međunarodnoj politici.
Stoga je skepticizam prema ovakvim rešenjima, posebno onima koji nemaju jasno definisan vojni cilj ili političku strategiju, danas izraženiji nego pre deceniju ili dve.
"Amerikanci su, zajedno s Izraelcima, odabrali ovaj put", rekao je nemački ministar obrane Boris Pistorius, te dodao da je glavni prioritet Nemačke odbrana njenih granica.
Pritisak Trampa
Američka administracija nastoji da teret trenutne operacije raspodeli među saveznicima, pozivajući se na principe kolektivne odgovornosti.
Međutim, Evropa sve češće insistira na selektivnom pristupu, kao i činjenici da se podrška ne podrazumeva automatski, već zavisi od procene konkretnih okolnosti, ciljeva i potencijalnih posledica.
U pozadini ovog neslaganja nazire se i šira promena u dinamici odnosa unutar savezništva.
Evropa, iako se i dalje bezbednosno oslanja na SAD-e, pokazuje veću sklonost ka strateškoj autonomiji u odlučivanju o upotrebi sile. Ovo prema mišljenju stručnjaka ne znači raskid sa Vašingtonom, već pre redefinisanje granica saradnje u svetlu sopstvenih političkih kalkulacija.
Trampov stav je da bi za budućnost NATO-a bilo loše, ukoliko evropske zemlje ne odgovore na njegov poziv. Ipak, iako za NATO, ovakve razlike predstavljaju izazov, one nisu nužno i pretnja opstanku: savez je kroz istoriju više puta prolazio kroz unutrašnja neslaganja, ali i prilagođavanja koja su dovodila do rešavanja problema.
Stručnjaci, s druge strane, ipak navode da bi učestalo razmimoilaženje u proceni rizika i prioriteta dugoročno moglo da utiče na koheziju i operativnu efikasnost.
Kako piše Politiko, a prenosi Index, dvojica evropskih diplomata istakla su da SAD-e nisu službeno zatražili podršku unutar NATO-a pred samit koji se održava u četvrtak. Prema nekim nezvaničnim nagoveštajima za dva dana će predstavnici EU još jednom pozvati na "deeskalaciju i maksimalnu suzdržanost" po pitanju sukoba na Bliskom istoku.
U ovom konkretnom slučaju, oprez Evrope i njenih zvaničnika u političkim krugovima tumači se kao pokušaj izbegavanja dodatnog produbljivanja konflikta čiji ishod je za sada neizvestan.
Izvor: Index
