Aktuelni sukobi i nestabilne cene nafte i gasa pokazuju koliko svet zavisi od fosilnih goriva zbog čega je važno okrenuti se obnovljivim izvorima energije, posebno zelenom vodoniku, jedan je od zaključaka međunarodne konferencije "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".
Na samo otvaranju dvodnevnog skupa, prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Klastera za razvoj vodoničnih projekata u Republici Srbiji, rekao je da vodonik predstavlka ključnu komponentu održive energetske budućnosti.
"Klaster je osnovan sa ciljem da postane vodeća platforma za razvoj vodonične ekonomije u Srbiji i regionu. Povezujući naučne institucije, lidere industrije i finansijski sektor, podržava razvoj regulatornog, tehničkog i tržišnog okvira koji ubrzava primenu vodoničnih tehnologija. Naša vizija je da stvorimo održivi vodonični ekosistem koji doprinosi energetskoj tranziciji, smanjuje emisije ugljenika i unapređuje industrijske procese kroz upotrebu vodonika. Verujemo da je saradnja ključ uspeha, zbog čega okupljamo sve relevantne aktere kako bi se ubrzao razvoj ove tehnologije u regionu", istakao je Popović.
Takođe je pomenuo podršku infrastrukturi neophodnoj za proizvodnju, skladištenje i distribuciju vodonika, kao i obrazovanje i promociju znanja o potencijalu ovog energenta.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Edvard Ferguson, poručio je da u njegovoj zemlji već aktivno razvijaju projekte.
"Niskougljenični vodonik je ključan kako bismo ostvarili naš cilj da postanemo sila u oblasti čiste energije i pokretač održivog ekonomskog rasta. Jednostavno rečeno, vodonik može da se koristi tamo gde električna energija ne može. Zato ima presudnu ulogu u dekarbonizaciji brojnih sektora poput hemijske industrije ili keramike, stakla i teškog transporta, uključujući avijaciju i brodarstvo. U Ujedinjenom Kraljevstvu imamo određene prirodne prednosti, uključujući vodeću poziciju u korišćenju energije vetra na moru, pogodnu geologiju za skladištenje i brojne kompanije koje prednjače u razvoju vodoničnih tehnologija. To nas stavlja u veoma dobru poziciju za izgradnju snažnog sektora niskougljeničnog vodonika. Veoma smo ponosni na kompanije koje predvode inovacije, poput pionirskog motora na vodonik ili dizel lokomotiva koje se prilagođavaju na rad na vodonično gorivo", istakao je ambasador.
Prema njegovim rečima, Vlada Ujedinjenog Kraljevstva ulaže više od 500 miliona funti u vodoničnu infrastrukturu, posebno u razvoj prvih regionalnih mreža za transport i skladištenje vodonika. Očekuje se da prve mreže budu operativne do 2031. godine.
Srbija, kako je dodao, ima veliki potencijal u obnovljivim izvorima energije i povoljan strateški položaj, što je čini važnim partnerom, posebno u dekarbonizaciji železničkog saobraćaja.
Ambasadorka Danske u Srbiji, Pernil Dejler Kardel, izjavila je da je njena zemlja još sedamdesetih započela razvoj energije vetra.
"Kada sletite u Kopenhagen, prvo što vidite su vetroturbine na moru, simbol danske energetske transformacije. Danska je još sedamdesetih godina počela razvoj vetroenergije, što nas je dovelo do današnje vodeće pozicije u obnovljivim izvorima i razvoju vodoničnih tehnologija", istakla je na konferenciji u Beogradu dodavši da je važno da vodonik bude "zeleni", odnosno proizveden iz obnovljivih izvora.
"Dobra ekonomska prilika za Srbiju"
Šef evropske delegacije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, takođe je pomenuo da nagli rast cena nafte i gasa podseća koliko svi plaćamo zbog zavisnosti od fosilnih goriva, a da i ne govorimo o zagađenju.
"Kao što znate, Evropski zeleni dogovor postavlja veoma ambiciozan cilj, klimatsku neutralnost do 2050. godine. Ostvarenje tog cilja zahteva dekarbonizaciju sektora poput teške industrije ili transporta. Strategija EU za vodonik, usvojena 2020. godine, postavila je temelje za fazno uvođenje i razvoj. U aktuelnoj fazi fokus je na instaliranju najmanje 40 gigavata elektrolizera do 2030. godine unutar Evropske unije. Kao što je poznato, ovaj cilj je dodatno ojačan inicijativom Repower EU, pokrenutom 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu. EU želi da do 2030. godine proizvede 10 miliona tona obnovljivog vodonika na svom tlu i uveze dodatnih 10 miliona tona godišnje. Za zemlje koje nisu članice EU, poput Srbije, vodonik nije samo klimatski instrument, već i strateški alat za integraciju. Srbija raspolaže značajnim potencijalom u obnovljivim izvorima energije. Takođe, industrijski sektori u Srbiji, naročito energetika, čelična industrija, proizvodnja đubriva i petrohemija, mogli bi da smanje buduće troškove u okviru mehanizma EU za prekogranično oporezivanje ugljenika (CBAM), naveo je Fon Bekerat.
Ambasador je dodao i da EU podržava Srbiju kroz pilot-projekat "Green Hydrogen Facility", kao i kroz saradnju na izradi Strategije za vodonik Srbije i pratećeg zakonodavnog okvira. Za Srbiju, usklađivanje sa evropskom mapom puta za vodonik predstavlja značajnu ekonomsku priliku.
Razvoj domaćih kapaciteta
Država primenu zelenog vodonika vidi u industrijskom i transportnom sektoru, rekla je Dubravka Đedović Handanović na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".
"Srbija trenutno radi na pripremanju zakonodavnog okvira i u tom procesu oslanjamo se na podršku Evropske unije. U okviru programa Evropske unije odobren je projekat 'Green Hydrogen Development Strategy and Removal of Regulatory Obstacles' i trenutno radimo na izradi programa razvoja vodonika, ali kao što smo rekli i na sveobuhvatnoj strategiji. Cilj ovog procesa je da se uspostavi jedan moderan regulatorni okvir koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, ali i da se obezbedi usklađenost sa evropskim standardima i propisima", rekla je Đedović Handanović.
Ukazala je i da paralelno sa razvojem regulative moramo raditi i na praksi.
"U tom smislu smo se upustili u razvoj pilot projekata koji treba da omoguće i sticanje praktičnog iskustva i razvoj domaćih kapaciteta. Uz podršku Evropske unije, razvija se i projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča. Ovaj projekat ima za cilj razvoj domaćih kapaciteta i znanja u oblasti integracije vodonika u elektroenergetski sistem, posebno u kontekstu balansiranja proizvodnje iz varijabilnih izvora energije", rekla je ministarka.
Kako je dodala, izmenjen je i Zakon o energetici u decembru 2024. godine, čime je prvi put otvoren prostor za uključivanje vodonika u razvoj energetskog sektora. Klasteri koji su prethodno formirani pomogli su da se prepozna značaj vodonika i razvije pravni okvir. U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije vodonik je prepoznat kao deo obnovljivih izvora energije, sa perspektivom do 2040. i 2050. godine. To su dugoročne odluke koje omogućavaju razvoj u narednim decenijama.
Srbija trenutno radi na pripremi regulatornog okvira, oslanjajući se na iskustva i odluke Evropske unije, zaključila je ministarka Đedović Handanović.
(EUpravo zato)