Evropska komisija prikuplja mišljenja o dve ključne inicijative, Akcioni plan za elektrifikaciju EU i Strategija za grejanje i hlađenje EU. Obe inicijative najavljene su u okviru "Čisti industrijski dogovor" (Clean Industrial Deal) i Akcionog plana za pristupačnu energiju kako bi dodatno podržale energetsku pristupačnost i konkurentnost Evropske unije, ojačale energetsku bezbednost i istovremeno doprinele ostvarivanju energetskih i klimatskih ciljeva.
Zainteresovane strane i građani pozvani su da daju doprinos u okviru poziva za dostavljanje mišljenja i otvorene javne konsultacije o Akcionom planu za elektrifikaciju EU, kao i u okviru poziva i konsultacija o Strategiji za grejanje i hlađenje EU, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Pozivi i javne konsultacije biće otvoreni do 20. novembra 2025. godine. Prikupljeni komentari biće uključeni u rad Komisije na ovim inicijativama, čija je objava planirana u prvom kvartalu 2026. godine.
Inicijative su međusobno usko povezane i imaju za cilj da obezbede napredak ka dekarbonizovanom energetskom sistemu zasnovanom na elektrifikaciji i energetskoj efikasnosti, vođenom značajnim povećanjem domaće čiste energije.
Akcioni plan za elektrifikaciju EU
Dok dekarbonizacija elektroenergetskog sistema EU napreduje stabilno, električna energija i dalje čini manje od 25 posto konačne potrošnje energije.
Da bi EU ispunila klimatske ciljeve, povećala efikasnost energetskog sistema i donela koristi potrošačima, veći deo energetske potrošnje mora preći sa fosilnih goriva na čistu električnu energiju.
Akcioni plan za elektrifikaciju ima za cilj da podstakne ovu tranziciju otklanjanjem ključnih prepreka i definisanjem prioritetnih političkih mera za ubrzanje isplative i sistemski prilagođene elektrifikacije potrošnje energije u EU, uz stalna ulaganja u čistu energiju i fleksibilnost.
Konzultacije imaju za cilj prikupljanje mišljenja o ulozi elektrifikacije u sektoru transporta, industriji i zgradama.
Strategija za grejanje i hlađenje EU
Grejanje i hlađenje čine oko polovinu ukupne potrošnje energije u EU, pri čemu se 70 posto i dalje zasniva na fosilnim gorivima, uglavnom gasu. Udeo obnovljive energije u ovom sektoru raste sporo. Značajan deo toplote se gubi, a procenjuje se da otpadna toplota predstavlja skoro 30 posto ukupne potrošnje energije u EU, odnosno gotovo polovinu potrošnje fosilnih goriva u Uniji.
Poboljšanje energetske efikasnosti i napredak u isplativoj dekarbonizaciji grejanja i hlađenja stoga su od ključnog značaja za ostvarivanje ciljeva EU u pogledu energetske bezbednosti, konkurentnosti i pristupačnosti.
Strategija za grejanje i hlađenje EU prati te ciljeve, oslanjajući se na Strategiju EU za grejanje i hlađenje iz 2016. godine, Strategiju za integraciju energetskog sistema i postojeće zakonodavstvo EU. Strategija će podržati sprovođenje postojećih propisa i predložiti načine za poboljšanje efikasnosti u oblastima kao što su planiranje energetske infrastrukture, daljinsko grejanje i korišćenje otpadne toplote.
Biće obuhvaćeni i aspekti snabdevanja i potražnje, ubrzano uvođenje čistih tehnologija grejanja i hlađenja, ali i njihova šira upotreba u važnim sektorima poput zgrada i industrije.
Konzultacije imaju za cilj prikupljanje povratnih informacija o obuhvatu i sadržaju strategije, sa posebnim fokusom na identifikovanje prepreka u sprovođenju postojećih EU propisa i na oblasti u kojima je potrebna dodatna podrška, usmeravanje ili pojednostavljenje.
Šta podrazumeva čisti industrijski dogovor?
Suočene sa visokim troškovima energije i snažnom globalnom konkurencijom, evropske industrije hitno zahtevaju podršku. Čisti industrijski dogovor (Clean Industrial Deal) predstavlja konkretne mere kojima se dekarbonizacija pretvara u pokretača rasta za evropsku industriju. To uključuje snižavanje cena energije, otvaranje kvalitetnih radnih mesta i stvaranje pravih uslova za razvoj kompanija.
Dogovor donosi mere za unapređenje svake faze proizvodnje, sa posebnim naglaskom na:
· energetski intenzivne industrije poput čelika, metala i hemije, kojima je hitno potrebna podrška da se dekarbonišu, pređu na čistu energiju i izbore sa visokim troškovima, nelojalnom globalnom konkurencijom i složenim regulativama
· sektor čiste tehnologije, koji je u samom središtu buduće konkurentnosti i ključan za industrijsku transformaciju, cirkularnost i dekarbonizaciju.
Još jedan važan element Dogovora jeste cirkularnost, čiji je cilj smanjenje otpada i produženje životnog veka materijala kroz reciklažu, ponovnu upotrebu i održivu proizvodnju. Maksimalno iskorišćavanje ograničenih resursa EU i smanjenje zavisnosti od dobavljača sirovina iz trećih zemalja od suštinskog su značaja za konkurentno i otporno tržište.
(EUpravo zato.rs)
