Od hipotalamusa do narušenog sna i učestalijih sukoba, nauka otkriva na koje sve načine leta postaju nepodnošljiva.
Da li ste primetili da vas tokom vrelih, letnjih dana sitnice, koje vas inače ne dotiču, izvode iz takta? Osećate li da imate kraći fitilj nego inače? Psujete li sebi u bradu - u niskom startu za još jedan sukob ili raspravu oko smejurije?
U kontekstu aktuelnog naleta vrućina širom zemlje sa temperaturama koje su išle preko 35 °C, ali i minulih toplotnih talasa ovog toplog leta, to zapravo nije ništa iznenađujuće: rastući broj naučnih studija iz različitih krajeva sveta upućuje nas na to da smo u toplijoj atmosferi zapaljivijeg temperamenta, prenosi Klima 101.
"Kako povišena temperatura dovodi do porasta broja srčanih otkucaja, kao i nekih drugih fiziloških promena, godinama je u sudskoj medicini poznato da se agresivnija ponašanja povezuju sa toplijim periodima godine jer se te fiziološke promene povezuju i sa agresijom", priča prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Nažalost, ta nagomilana nervoza i pojačana agresivnost podstaknuta visokim temperaturama ne staje samo na sitnim čarkama i obračunima oko slobodnog sedišta u autobusu...
"Dok sam kao mlad lekar često dežurala u hitnoj službi", priseća se naša sagovornica, „bili smo iskustveno svesni ovih činjenica jer je u letnjim periodima bilo više tuča i drugih formi nasilja usled kojih smo imali i više intervencija."
Ali i dalje od toga...
Sa skokom žive u termometru, još nasilniji zločini poput ubistava, teškog fizičkog i seksualnog nasilja, kao i terorističkih napada i masovnih pucnjava, postaju mnogo verovatniji. Takođe rastu i stope građanskih nemira.
Ovakav trend osmotren je čak i u kontrolisanim sredinama kao što su zatvori.
Prema istraživanju iz 2021. godine, tokom toplih dana u Misisipiju među zatvorenicima dolazi i do 20% više interakcija praćenih nasiljem.
Naposletku, ne ljute nas samo drugi, već, po svemu sudeći, negativne emocije gajimo i prema sebi samima, što urušava naše mentalno zdravlje. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Meksiku naučnici su otkrili da toplije vreme prati i veći rizik od samoubistava.
"U studiji iz Južne Koreje, u kojoj se opisuju podaci o fizičkim napadima u periodu 1991-2020, ustanovljeno je da postoji porast fizičkog nasilja od 1,4% za svaki stepen porasta ambijentalne temperature", navodi prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO)
Ova naučna saznanja rasvetljavaju složenost života na sve toplijoj planeti: štetne emisije ne menjaju samo klimu, već kroje raspoloženje ljudi -- „istanjujući" naše živce i odražavajući se na jedan od najbitnijih ljudskih organa.
"Kao organ sa visokim metabolizmom, mozak proizvodi sopstvenu toplotu pa je važno da telo, putem cirkulacije krvi, neprekidno hladi mozak", kaže prim. dr Elizabet Paunović.
"Visoke spoljašnje temperature dodatno opterećuju mozak i mogu narušiti njegove funkcije."
Prema njenim rečima, prekomerna toplota smanjuje efikasnost moždanih ćelija i molekula koji prenose signale "što može izazvati promene u ponašanju, uključujući povećanu agresivnost, razdražljivost, ali i sklonost depresiji."
Pored toga, toplota može negativno uticati i na krvno-moždanu barijeru, a to dodatno ugrožava moždane ćelije.
"U studiji iz Južne Koreje, u kojoj se opisuju podaci o fizičkim napadima u periodu 1991-2020, ustanovljeno je da postoji porast fizičkog nasilja od 1,4% za svaki stepen porasta ambijentalne temperature", napominje prim. dr Paunović.
„To pruža uvid u javnozdravstveni značaj ove pojave."
Klimatske promene pogoršavaju simptome određenih neuroloških oboljenja kao što su epilepsija, migrena i Alchajmerova bolest
Iako je veza između vrućine i agresivnosti već dobro dokumentovana, istraživači su otkrili da je slika još mračnija.
Naime, kako pokazuje analiza iz prošle godine, klimatske promene pogoršavaju simptome određenih neuroloških oboljenja kao što su moždani udar, migrena, meningitis, epilepsija, multipla skleroza, šizofrenija, Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
A evo šta je zapravo posredi...
U našem mozgu postoji deo koji se zove hipotalamus, a koji je između ostalog i svojevrsni termostat našeg organizma jer se u njemu nalazi centar za termoregulaciju.
Drugim rečima, hipotalamus održava temperaturu našeg tela u prihvatljivim granicama, tipično oko 37 °C - i to 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, čak i dok spavamo.
Možda se, sada kada se po ko zna koji put ovog leta u Beogradu beleže tropske noći sa preko 20 °C, budite mokri do gole kože. Za to treba da zahvalite hipotalamusu koji podstiče da se znojite kako biste se oslobodili suvišne toplote.
Ipak, za razliku od zdravih osoba, kod ljudi sa određenim oboljenima javljaju se poremećaji u znojenju, ključnom za rashlađivanje tela, ili pak poremećaji u osećaju da im je prevruće.
Pojedini lekovi za neurološka i psihijatrijska stanja dodatno otežavaju problem, smanjujući proizvodnju znoja ili narušavajući mehanizme u mozgu koji regulišu temperaturu.
Važno je naglasiti i da moždani neuroni optimalno funkcionišu u relativno uskom temperaturnom rasponu. A kako se navodi, s obzirom na to da smo evoluirali u Africi, najbolje funkcionisanje ljudi podrazumeva temperature okruženja između 20 i 26 °C, kao i vlažnost vazduha od 20 do 80%.
Međutim, usled globalnog zagrevanja, mi se uveliko pomeramo iz tih okvira na koje smo se prilagođavali milenijumima...
Kada se klimatski uslovi naglo i dramatično menjaju, kao što se dešava u savremenom dobu, naš mozak se teže nosi s regulacijom telesne temperature i počinje da ne funkcioniše ispravno.
Toplotni talasi koji su danas znatno učestaliji nego nekada samo produbljavaju izazove.
U Srbiji, između 1961. i 1990. godine, dešavalo se manje od jednog toplotnog talasa u toku jedne godine da bi se u poslednjoj deceniji (2011-2020) to povećalo na četiri toplotna talasa godišnje s tim da je čak šest od deset godina bilo iznad ove „nove normale".
Ove godine, samo od početka juna, doživeli smo četiri toplotna talasa.
Ne samo da se vrućine javljaju češće, već sa porastom globalne temperature postaju i žešće.
U vreme toplotnih talasa, već oštećene moždane veze rade još slabije pa se kod pacijenata sa multiplom sklerozom simptomi bolesti mogu pojačati. Pošto vrućine takođe mogu krv učiniti gušćom i sklonijom zgrušavanju usled dehidracije, to povećava opasnost od moždanog udara.
Upravo su moždani udari jedan od vodećih uzročnika smrti i invaliditeta na globalnom nivou.
Iz navedenog je jasno da osobe sa neurološkim oboljenjima već nose ogroman teret klimatskih promena.
Porast temperature odgovoran je za pogoršanje multiple skleroze i veći broj moždanih udara, dok istovremeno dovodi do češćih hospitalizacija osoba koje boluju od demencije i slabije kontrole napada kod epileptičara. U bolnice sve češće dospevaju i pacijenti sa ozbiljnim psihijatrijskim dijagnozama poput šizofrenije.
Ovu sumornu sliku verovatno najbolje ilustruje tragična statistika iz Francuske tokom žestokog toplotnog talasa 2003. godine. Procenjeno je da je čak petina 2Viška" smrtnih slučajeva u tom periodu bila među osobama s neurološkim oboljenjima, što ukazuje na ranjivost ove populacije.
Ekstremne vremenske prilike sve su učestalija pojava pojava, otežavajući već težak položaj osoba sa neurološkim i psihijatrijskim oboljenjima. Van sezonskih okvira svedočimo naglim i ogromnim skokovima temperature, ali i opasnim toplotnim talasima, olujama i poplavama.
U urbanim sredinama problem je još veći.
nedostatak zelenih površina i efekat gradskih toplotnih ostrva intenziviraju negativne posledice po zdravlje.
Razmere problema su izuzetno ozbiljne i postajaće samo ozbiljnije: primera radi, s obzirom na to da globalno stanovništvo stari, očekuje se da će se do sredine veka broj obolelih od demencije popeti na neverovatnih 150 miliona sa trenutnih 55 miliona.
Visoke temperature ometaju i naš san
Međutim, posledice vrućina ne završavaju se na našem raspoloženju i zdravlju mozga...
One remete i jedan od ključnih stubova dobrog funkcionisanja: san.
Nećemo vam otkriti ništa epohalno kada vam kažemo da nam sve vrelija leta, naročito tokom toplotnih talasa, ometaju spavanje. To ste vrlo moguće i sami iskusili, a to uveliko potvrđuju i naučni radovi.
Veliko istraživanje na 7.240 starijih osoba iz Kine pokazalo je da toplotni talasi značajno povećavaju rizik od skraćenja sna za sat ili više.
Sličan obrazac primećuje se i u studiji objavljenoj u časopisu Canadian Science Publishing.
Naučnici su u kontrolisanim uslovima ispitivali uticaj višednevnog toplotnog talasa na fiziologiju, ponašanje i spavanje kod sedam zdravih mladića.
Tokom toplih noći (26,3 °C) prosečna telesna temperatura u snu bila je viša za 0,2-0,3 °C, a svako povećanje od 0,1 °C značilo je 14 minuta kraći san. Učesnici su se nesvesno prilagođavali smanjenjem pokrivenosti tela, ali to nije dovelo do produžetka spavanja.
Zajedno, ovi nalazi pokazuju da visoke noćne temperature remete san bez obzira na godine.
Upitani o tome kako toplotni talasi utiču na njihov kvalitet sna i odmora, preko dve trećine anketirani mladih iz Srbije reklo je da teško zaspu i često se bude (34%) ili da spavaju lošije nego inače (34%).
Na osnovu rezultata nedavne ankete sprovedene na preko 440 mladih iz naše zemlje, vidimo da se slično dešava i u Srbiji.
Upitani o tome kako toplotni talasi utiču na njihov kvalitet sna i odmora, preko dve trećine ispitanika reklo je da teško zaspu i često se bude (34%) ili da spavaju lošije nego inače (34%). Dodatnih 16% anketiranih spava više zbog iscrpljenosti, a samo 15% ispitanika navelo je da spava normalno.
Kako biste tokom vrelih noći bolje odmorili, stručnjaci savetuju da danju držite prozore i roletne zatvorene, a provetravate tek kada se napolju temperatura koliko-toliko spusti.
Mlak tuš pred odlazak u krevet, kao i lagana pamučna posteljina i odeća, takođe su od koristi, a savetuje se i spavanje na boku radi boljeg rashlađivanja tela. Važno je i da ostanete hidrirani, da u večernjim satima izbegavate alkohol i kofein i da održavate ustaljenu rutinu odlaska na spavanje.
Naravno, ove preporuke za bolji san samo su deo šire strategije za borbu protiv celodnevnih vrućina.
"Svakako je iz niza razloga neophodno da se smanji koliko je moguće izlaganje visokim temperaturama, i to je prva i osnovna mera", naglašava prim. dr Elizabet Paunović.
"To znači da se bez preke potrebe ne boravi napolju u najtoplijem delu dana, već u klimatizovanim prostorima, bilo kod kuće, na poslu ili u javnim klimatizovanim prostorima. Ako se pak mora boraviti na otvorenom", dodaje ona, „treba se truditi da to bude što kraće, uz obavezne platnene šešire. Na ovo posebnu pažnju treba obratiti kod dece u slučaju da moraju da budu napolju, a najbolje je da ne budu", navodi ona.
Prim. dr Paunović potcrtava i važnost unosa dovoljno tečnosti sobne temperature i svođenja fizičkih aktivnosti na visokim temperaturama na minimum.
Svet je danas topliji za oko 1,2 °C, a taj naizgled mali broj ima dubok i direktan uticaj na naš svakodnevni život.
Duži, ozbiljniji i učestaliji toplotni talasi u svetlu globalnog zagrevanja, ne samo da nam otežavaju spavanje i čine nas razdražljivijima već direktno utiču na funkcionisanje našeg mozga.
Kroz sitne čarke i narušeno raspoloženje osećamo da klimatske promene nisu daleki problem, već su već tu, narušavajući nam mentalno zdravlje i mir. To nas podseća da je borba protiv globalnog zagrevanja istovremeno i borba za našu ličnu dobrobit i stabilnost.
Zato je, kako zaključuje prim. dr Elizabet Paunović, neophodno da se problemu pristupi sistemski.
U mnogim zemljama se, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), već sprovode mere zaštite stanovništva od visokih temperatura, naročito kada se proglasi opasnost po javno zdravlje.
Prim. dr Paunović objašnjava da su ovakve mere ključne jer pojedinačni napori građana, ma koliko bili važni, jednostavno nisu dovoljni da pruže adekvatnu zaštitu.
(M.A./EUpravo zato/klima101.rs)
