Evropske zemlje su tokom 2024. godine uklonile ukupno 542 brane, pregrade i cevi koje su blokirale rečne tokove, pokazuje novi izveštaj organizacije Dam Removal Europe. Ovo je rekordan broj uklonjenih prepreka u jednoj godini i veliki korak ka vraćanju reka njihovom prirodnom toku.
U poređenju sa prethodnom godinom, broj uklonjenih barijera porastao je za 11 odsto. Barijere su uklonjene u 23 zemlje, a Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Češka i Turska su to učinile prvi put.
Jele de Jong, direktor WWF Holandija, rekao je da ovaj rast pokazuje kako lokalne zajednice i vlade sve više prepoznaju značaj obnavljanja i povezivanja reka.
"Zdrave, reke koje slobodno teku, ključne su za prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biodiverziteta. Ipak, reke u Evropi su najfragmentisanije na svetu. Moramo nastaviti da uklanjamo male, zastarele brane koje blokiraju rečne tokove i svake godine postavljamo nove rekorde", izjavio je on.
Evropski vodotoci presečeni su sa oko 1,2 miliona prepreka, od kojih su desetine hiljada zastarele i više nemaju nikakvu svrhu. Ekolozi smatraju da su ovakve barijere jedan od glavnih razloga što je broj migratornih slatkovodnih riba u Evropi opao za 75 odsto od 1970. godine.
Prema izveštaju, najviše prepreka uklonjeno je u Finskoj – čak 138, zatim u Francuskoj (128), Španiji (96), Švedskoj (45) i Velikoj Britaniji (28).
Među rekama koje su delimično obnovljene su:
- Đovenco u Italiji, gde je uklanjanjem pet barijera omogućeno da 11 kilometara reke ponovo teče slobodno po prvi put posle decenija,
- Rulles i Anlier u Belgiji, gde je 11 neprohodnih cevi zamenjeno mostovima kako bi se zaštitila rečna školjka Margaritifera margaritifera, kritično ugrožena vrsta u EU,
- Torne na granici Švedske i Finske, gde je u slivu veličine Švajcarske planirano uklanjanje skoro 400 prepreka.
U Evropi ne postoji nijedan rečni sliv bez veštačkih barijera
Organizacija Dam Removal Europe, koja okuplja više ekoloških grupa sa ciljem vraćanja reka u prirodno stanje, navodi da stvarni broj uklonjenih barijera verovatno i premašuje prikazane brojke, s obzirom na to da u mnogim zemljama ne postoji centralizovana baza podataka o rečnim preprekama.
Čak 90 odsto uklonjenih barijera bile su stare i zastarele cevi i male ustave, a 65 odsto njih nije bilo više od dva metra – što ih čini znatno lakšim i jeftinijim za uklanjanje od velikih brana.
Evropska unija je prošle godine, posle burnih rasprava, usvojila Zakon o obnovi prirode, kojim se članice obavezuju da do 2030. godine obnove 25.000 kilometara reka u slobodno tekuće stanje. Države članice treba da do sredine 2026. godine usvoje konkretne planove kako će postići te ciljeve.
Studija objavljena u časopisu Nature 2020. godine pokazala je da u Evropi ne postoji nijedan rečni sliv bez veštačkih barijera, a da se čak i u još uvek očuvanim rekama planira izgradnja hidrocentrala. Autori zaključuju da će ostvarenje cilja obnove reka zahtevati "promenu paradigme" i priznanje da čak i male barijere imaju ogroman uticaj na rečne ekosisteme.
(EUpravo zato/Guardian)
