U Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje, srpskom delu UNESCO-ovog petodržavnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, poznatog kao Evropski Amazon, završena je sadnja više od 30.000 sadnica crne i bele topole, hrasta i vrbe. Ova aktivnost predstavlja važan i veliki korak u obnovi poplavnih šuma, koje su ključne za očuvanje bioraznovrsnosti i borbu protiv klimatskih promena.
Ova je aktivnost sprovedena je kroz rad na WWF-ovom projektu “Obnova Evropskog Amazona”, a predstavnici WWF-a Adrije obišli su Gornje Podunavlje zajedno sa predstavnicima donatora ovog projekta, stručnjacima iz Endangered Landscapes and Seascapes (ELSP).
“Velika je stvar za nas da vidimo ovako značajnu promenu na terenu. S obzirom da smo područje Gornjeg Podunavlja posetili zajedno sa našim donatorima, bila je to sjajna prilika za razgovore o daljim koracima za obnavljanje Evropskog Amazona, a u tome nam je puno pomoglo i svesrdno gostoprimstvo naših kolega iz JP “Vojvodinašume” bez kojih bi zaštita ovog područja bila nezamisliva. Efekti ublažavanja klimatskih promena svoj puni doprinos daće tek za nešto više od deceniju i tada će priroda, a i naši potomci, osetiti koliko smo truda uložili da vratimo makar deo onoga što smo uložili”, istakla je izvršna direktorka WWF-Adrije, Nataša Kalauz.
Izvršni direktor JP “Vojvodinašume” za šumarstvo, ekologiju i razvoj, Dr. Marko Marinković, rekao je da je podizanje poplavnih šuma ključno za zdravlje ekosistema. “Osim što štiti od poplava prirodno zadržavajući vodu, u velikoj meri povećava apsorpciju ugljendioksida. Time doprinosimo smanjenju efekata klimatskih promena i jačanju otpornosti ekosistema na buduće izazove. To, takođe, znači da štiteći ekosisteme istovremeno štitimo ogroman broj biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je veliki broj ugrožen, upravo zbog toga što je i njihovo stanište bilo ugroženo”.
Gornje Podunavlje, kao deo Evropskog Amazona, nije važno samo zbog biološke raznovrsnosti, već je i simbol međunarodne saradnje u očuvanju prirode. Ova sadnja predstavlja konkretan korak ka vraćanju autohtonih vrsta drveća na područja, čime se obnavlja prirodna ravnoteža ovog jedinstvenog ekosistema.
