Geteborg, drugi najveći grad u Švedskoj, ekologiju svrstava u prioritete, pa nastavljaju da ulaže novac u održivost.
Još 2022. godine, Geteborg je postao, kako se veruje, prva lokalna zajednica na svetu koja je uzela "kredit povezan sa održivošću" (SLL – Sustainability Linked Loan).
U pitanju je oblik finansiranja fokusiran na niz godišnjih ekoloških i socijalnih poboljšanja koja se dogovaraju između banaka i primalaca zajmova.
Ovaj švedski grad ima četiri cilja: prelazak na obnovljive izvore energije kao jedini način proizvodnje toplote u gradu, elektrifikacija voznog parka gradskog veća, smanjenje potrošnje energije u opštinskim zgradama (poput bolnica i škola) i poboljšanje najsiromašnijih gradskih četvrti.
Ako dostigne dogovorene godišnje ciljeve u ovim oblastima, Geteborg dobija popust na godišnju kamatu na zajam od 0,1%, što iznosi oko 100.000 švedskih kruna (oko 8.870 evra) po cilju. Međutim, ako ne ispuni neki od ciljeva u dovoljnoj meri, plaća kaznu u istom iznosu.
U 2022. i 2023. godini, Geteborg je uspeo da izbegne finansijske kazne, ali su najnoviji podaci za 2024. pokazali da nije ispunio cilj prelaska na obnovljive izvore energije, zbog čega će biti kažnjen sa 150.000 kruna.
Međutim, to se delimično nadoknađuje popustima koje ostvaruje za smanjenje potrošnje energije i socijalne reforme. Što se tiče elektrifikacije gradskog voznog parka, zadatak nije u potpunosti ispunjen, ali odstupanje nije bilo dovoljno veliko da bi usledila kazna.
Fredrik Blok, portfolio menadžeru gradskoj upravi, kazao je da su lokalne vlasti namerno postavile "ambiciozne" ciljeve, prenosi BBC.
"Ciljate visoko i podstičete celu organizaciju da teži ka tom cilju. Ne napredujemo onoliko brzo koliko smo očekivali, ali idemo korak po korak. Plan je i dalje da budemo blizu potpunog smanjenja emisije ugljenika do 2030. godine. Ne radimo ovo zbog novca. Radimo to da pokažemo koliko je važno delovanje grada i da napredujemo svake godine. Želimo da pokažemo svetu kako stvari stoje – koji su problemi i koja su dobra rešenja", poručio je Blok.
Oživljavanje najsiromašnijih gradskih četvrti, i da li je gradska vlast ispunila zadate ciljeve, meri se godišnjim anketama stanovnika. Ljude su pitali šta misle o bezbednosti i čistoći svog okruženja.
Ključne inicijative uključuju poboljšanje sigurnosti stanovanja, uvođenje više bezbednosnih kamera i povećanje prisustva policije radi sprečavanje kriminala u delovima grada poput Hjalba i Biskopsgardena. Ove četvrti, na severu grada, imaju visoke stope kriminala i nezaposlenosti, kao i veliku imigrantsku populaciju.
Gradsko stambeno preduzeće "Framtiden", koje je u vlasništvu Grada Geteborga, ozbiljno pristupa ovim poboljšanjima.
"U nekim od ovih ugroženih oblasti, mi zapravo posedujemo većinu stambenih jedinica", rekao je Lars Bankval, menadžer za istraživanje i razvoj u "Framtidenu".
"Smatram da smo možda najmoćniji alat koji grad ima, jer raspolažemo značajnim finansijskim resursima. Uključeni smo u sve", dodao je.
Međutim, Faduma Avil, socijalna radnica koja radi kao savetnica za zapošljavanje u Geteborgu, zabrinuta je da povećanje broja kamera i prisustva policije šalje pogrešnu poruku mladima u siromašnim gradskim četvrtima i da bi moglo da dovede do povećanog rasnog isticanja.
"Šta će naša deca misliti kada vide kamere svuda po Hjalbu, ali nijednu u drugim švedskim naseljima? Kako će se osećati kada ih policija stalno nadzire?. Šta ćemo im reći? Pokazujemo im da postoji razlika između njih i etničkih Šveđana", napomenula je.
Avilova takođe nije uverena da su ankete stanovnika efikasne ili tačne. Smatra da Grad ulaže nesrazmerno veliki napor u svoje ekološke ciljeve, ali na štetu poboljšanja životnih uslova u siromašnim oblastima.
"Tamošnji meštani ne mare za ekologiju. Njima je potrebno obrazovanje. Potreban im je posao. Potrebna im je hrana", istakla je Avilva koja se iz Somalije doselila u Švedsku 1987. godine kao dete.
Pregovaranje o kreditu povezanom sa održivošću (SLL) je složen i zahtevan proces – Geteborgu je bilo potrebno godinu dana da ga dobije, uz učešće čak šest velikih nordijskih banaka.
Zbog složenosti procesa, broj odobrenih SLL kredita globalno je opao za 56% u 2023. godini, prema podacima Blumberga.
Mats Olauson, viši savetnik za održivost u švedskoj banci SEB, koja je glavni zajmodavac Geteborgovog SLL-a, kaže da je SEB odbio neke klijente jer njihovi predloženi ciljevi nisu bili dovoljno ambiciozni. Ipak, dodaje da SLL krediti predstavljaju izazov čak i za one koji ih uspešno dobiju.
"Tužno je kada kompanija uloži mnogo resursa u dizajniranje SLL-a, a jedina pažnja koju dobije bude negativna. Postoji rizik da se nađete na udaru kritika ako ne uradite dovoljno dobar posao. Nije u bilo čijem interesu da ciljevi budu previše ambiciozni i praktično neostvarivi, ili da ih dobiju kompanije koje nemaju odgovarajuće rukovodstvo da ih uopšte sprovedu", izjavio je.
Kompanija koja je zadovoljna svojim SLL-om je danska konsultantska firma "Emagine". Godine 2021. je pozajmila 10 miliona funti kako bi kupila šest drugih firmi širom sveta.
Njeni obavezujući ciljevi uključuju povećanje broja žena na rukovodećim pozicijama za 16% i smanjenje ukupne fluktuacije zaposlenih za 6% u periodu od sedam godina. To postižu kroz programe liderstva i mentorstva.
Ispunjavanjem ciljeva, "Emagine" ostvaruje niže kamatne stope, kaže Lars Bloh, finansijski direktor kompanije.
"Da nismo ispunili ciljeve, morali bismo da platimo kaznene kamatne stope. Takođe smo svesni da bi neuspeh u ostvarivanju održivih ciljeva mogao da naškodi ugledu firme, jer smo se javno na njih obavezali. Ne bi trebalo da se radi samo o dobijanju popusta na finansiranje – iza ciljeva mora da postoji jasna ambicija", napomenuo je.
U Geteborgu, trenutni ekološki i socijalni ciljevi važe do 2030. godine.
Fredrik Blok kaže da godišnji izveštaji o SLL-u pokazuju potencijalnim budućim investitorima kakvu razliku njihov novac može da načini.
"Banke žele da finansiraju održive gradove, pa je izveštavanje o našem napretku način da Geteborg učinimo privlačnijim za investitore", naveo je.
(EUpravo zato/BBC)
