Beč - metropola drveća broji više od 500.000 stabala i više od 1.000 parkova i zelenih površina koji doprinose kvalitetu vazduha i opštoj dobrobiti građana.
Međutim, kako posledice klimatskih promena postaju sve izraženije, ovaj broj stabala nije dovoljan.
Startap Die Zweigstelle pokrenuo projekat Pflanz.mi, čiji je cilj da kroz razvoj digitalne platforme i aplikacije omogući građanima da identifikuju i predlože lokacije pogodne za sadnju drveća.
Sve manje zelenila i sve više trotoara, zgrada i drugih površina koje apsorbuju i zadržavaju toplotu čine gradove toplijima u odnosu na njihovo ruralno okruženje. Naučnici ovaj fenomen nazivaju urbanim toplotnim ostrvima.
Drveće smanjuje temperature pomoću hlada, čime doprinosi smanjenju ovog efekta, a sadnja drveća jedan je od najisplatljivijih načina uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere.
Drveće pozitivno utiče na smanjenje učestalosti raka kože, astme, hipertenzije i oboljenja povezanih sa stresom tako što filtrira zagađen vazduh i uklanja zagađivače vazduha, smanjujući formiranje smoga i pružajući zaštitu od solarne radijacije.
Sa druge strane, sadnja novih stabala u gradu je često komplikovana. Instalacije pod zemljom i ograničen prostor otežavaju i poskupljuju proces, jer korenje zauzima otprilike onoliko mesta koliko je krošnja široka. Pored toga, često dolazi i do konflikta u vezi sa korišćenjem prostora, na primer za parking mesta.
Beč ima više od 500.000 stabala i više od 1.000 parkova i zelenih površina, ali to nije dovoljno, jer je problem toplotnih ostrva zbog klimatskih promena sve izraženiji. Zato se ulažu napori kako bi se očuvale i unapredile zelene površine.
Najvažnija misija projekta je uključivanje građana u proces odlučivanja.
Bečki startap Die Zweigstelle pokrenuo je inovativni projekat Pflanz.mi, koji ima za cilj mapiranje optimalnih lokacija za sadnju novih stabala. U središtu projekta je razvoj digitalne platforme koja služi kao alat za prikupljanje i vizualizaciju podataka.
Platforma ima za cilj formiranje mape na kojoj će biti prikazani potencijalni prostori za sadnju drveća pri čemu su uzeti u obzir prostorni, infrastrukturni i ekološki faktori. Fokus je stavljen na područja sa gustim građevinama, velikim površinama asfalta i malom površinom zelenila.
Stanovnici Beča će preko aplikacije moći da pristupe platformi i predlože lokacije za sadnju stabala.
Prva testna faza biće fokusirana na jednu ulicu kako bi se procenila efikasnost i praktičnost rešenja. Ukoliko projekat uspe može poslužiti kao model za druge gradove i opšine koje rade na rešavanju sličnih izazova u urbanističkom planiranju i razvoju.
Integracijom učešća građana, digitalnih tehnologija i praksi održivog urbanog razvoja, Pflanzen.mi nastoji da stvori sveobuhvatan sistem koji ne samo da unapređuje zelenu infrastrukturu grada, već i jača zajednicu i stvara svest o važnosti urbanih zelenih površina.
Sadnja drveća otpornog na visoke temperature
Grad Beč se orjentisao na sadnju drveća koje je otpornije na toplotu, usled promene klimatskih uslova i sve veći broj toplih dana u godini.
Napravljena je lista od 19 vrsta koje dobro podnose gradske vrućine. Među njima su javor klen, kelreuterija - lampion drvo ili koprivić-drvo, koje se u Beču intenzivnije koristi poslednjih deset godina.
Tokom vrelih letnjih dana, zalivanje gradskih stabala se intenzivira. Mlada stabla koja se ne zalivaju pomoću automatskog sistema, dobijaju vodu jednom nedeljno, a u periodima velikih vrućina i po dva puta nedeljno. Mlada stabla se premazuju belim premazom kako bi se zaštitila od ekstremnih vremenskih uslova.
U Beču se primenjuje i relativno nov princip grada-sunđera. Ta strategija urbanog dizajna povećava otpornost gradova na poplave uvođenjem poroznih materijala u izgradnji urbane infrastrukture.
Drveće na ovaj način dobija više prostora za širenje korenja i može da upije više vode, a dodatni efekat je stvaranje prostora za zadržavanje kišnice, što rasterećuje kanalizacioni sistem i obezbeđuje drveću vodu tokom sušnih perioda.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
