Veliki broj zgrada u Beogradu, uključujući i neke koje važe za zaštitne znake srpske prestonice, biće renovirane kako bi se poboljšala energetska efikasnost.
Posebno se ističe rekonstrukcija tehničkih fakulteta koji će konačno dobiti novo ruho što će veoma unaprediti boravak i rad za oko 15.000 studenata i 1.750 zaposlenih.
Želja Univerziteta u Beogradu je da napravi energetski efikasan kampus za svoj elektrotehničke i tehničke fakultete. Pod njima se podrazumevaju Elektrotehnički, Građevinski, Arhitektonski, Mašinski i Tehnološko-metalurški fakultet.
Univerzitet se trenutno suočava sa ograničenim fizičkim prostorom, zabrinutošću za bezbednost i zastarelom infrastrukturom.
Zbog toga je uz pomoć Evropske unije pokrenut investicioni projekat kojim će biti obezbeđena izgradnja novog univerzitetskog centra od 30.000 metara kvadratnih i renoviranje postojećih objekata površine 93.000 metara kvadratnih.
Javne površine biće proširene, standardi bezbednosti će se povećati, a povećaće se i energetska efikasnost, u skladu sa Ekonomsko-investicionim planom.
Predviđeno je da se unutrašnje dvorište pretvori u zajednički prostor za sve studente, ali i građane pošto će budući zeleni krov ETF-a poslužiti kao veza između Tašmajdanskog i parka Ćirila i Metodija.
Projekat će biti sproveden u više faza
U prvoj fazi trebalo bi izgraditi novu zgradu ETF-a, glavnog veznog objekta u unutrašnjem dvorištu, koji će toplim vezama biti povezan sa sa zdanjem Tehničkih fakulteta sa jedne strane i objektom Mašinskog i Tehnološkog fakulteta sa druge strane.
Planirani su zajednički sadržaji svih pet fakulteta, a uglavnom bi se nalazili u prizemnom objektu, u zaleđu Univerzitetske biblioteke, gde bi studenti mogli da koriste izložbene prostore, informaciono-dokumentacioni centar, kafe i restorane, fitness klub, prostorije za izlaganje fakultetskih dostignuća i slicno.
U planu je i dogradnja dvorišne zgrada Mašinskog fakulteta do visine ulične zgrade, a ovo krilo bi takođe služilo za potrebe ETF-a, kao laboratorijski prostor i za nedostajuće kabinete profesora.
Podsetimo, Univerzitet u Beogradu je jedan od najstarijih i najvećih univerziteta na Zapadnom Balkanu, sa predavanjima na univerzitetskom nivou koja datiraju čak iz 19. veka, a većina njegovih zgrada datira iz 1930-ih i 1960-ih godina.
Postojeće zgrade koje koristi pet fakulteta se trenutno mogu kategorisati kao energetski nivo "G", što znači da godišnji troškovi električne energije i grejanja čine više od 50 odsto ukupnih troškova komunalnih usluga i održavanja.
Projekat rekonstrukcije kampusa tehničkih fakulteta se odnosi na uspostavljanje najsavremenijeg, energetski efikasnog kampusa.
Kako se precizira, solarna energija na krovu će biti kombinovana sa geotermalnom energijom, a ukupne potrebe za energijom će biti dodatno smanjene kao rezultat opsežnog renoviranja zgrada, zamene prozora, poboljšanja sistema grejanja i hlađenja i zamene postojeće rasvete energetski efikasnijim rešenjima.
EU je za veliki poduhvat izdvojila više od 21 miliona evra, a završetak renoviranja se očekuje do kraja 2027. godine.
EU sufinansira investicioni projekat u okviru Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.
(N.P./EUpravo Zato/EU za tebe)
