Devojčice će češće nego dečaci reagovati na lekcije o klimatskim promenama - ali je takođe veća verovatnoća da će više i brinuti, prema novom istraživanju.
Izveštaj, koji je predvodio tim sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), istraživao je iskustva učenika u engleskim školama i njihovu percepciju klimatskih promena.
Istraživanje koje je obuhvatilo oko 2.500 dece od 11 do 14 godišnja pokazalo je da je 36 odsto učenika reklo da brine "mnogo" ili "sve vreme" o tome kakav će svet biti u budućnosti. Polovina je rekla da "malo brine", a na pitanje da li misle da odrasli čine dovoljno da brinu o životnoj sredini, 53 procenta je reklo da ih to čini anksioznim.
Devojčice su prijavile značajno veći nivo zabrinutosti (44 procenta) nego dečaci (27 procenata).Deca iz nižih socioekonomskih grupa takođe su imala manje šanse da vrednuju ovo pitanje ili uče o klimatskim promenama nego njihovi vršnjaci.
"Postoji veoma malo dubinskog razumevanja perspektiva studenata i njihovih aspiracija u vezi sa klimatskim promenama i održivošću. Ovi rezultati čine neverovatno važnu bazu dokaza koju možemo koristiti za bolju podršku školama i nastavnicima", kaže profesorka Nikola Volše, izvršni direktor UCL Centra za klimatske promene i obrazovanje o održivosti.
O klimatskim promenama se mora učiti
Jedan od načina na koji istraživači misle da se anksioznost u vezi sa klimatskim obrazovanjem može rešiti je da se o tome uči na širi način. Skoro tri četvrtine učenika izrazilo je želju da nauči više o klimatskim promenama i održivosti u školi – posebno ako je to podrazumevalo više vremena van učionice u prirodi.
Međutim, postojale su dalje razlike između devojčica i dečaka u temama o kojima su želeli da saznaju više.
"Tri četvrtine ispitanih devojčica želelo je da sazna kako klimatske promene utiču na zdravlje i dobrobit ljudi, u poređenju sa 60 odsto dečaka", objašnjava profesorka Nikola Volše.
"Znamo da je klimatska anksioznost veća među devojkama, tako da holističkije obrazovanje o klimatskim promenama koje se bavi širim spektrom oblasti, uključujući zdravlje i dobrobit, može pomoći da se ublaže brige mladih ljudi".
Karijera fokusirana na klimatske promene
Izveštaj takođe identifikuje nedostatak angažovanja kada je u pitanju izbor karijere koji je usmeren na klimatske promene u engleskim školama. Samo 31 odsto učenika smatra da bi učenje o klimatskim promenama i održivosti moglo da se pretvori u prilike za posao u budućnosti.
Samo 17 odsto njih je izrazilo želju da nastavi karijeru u vezi sa održivošću. Tek 14 odsto manje naprednih studenata videlo je sebe kako se bave "zelenim karijerama".
Istraživači su dali pet ključnih preporuka za kreatore politike, škole i nastavnike povodom ove teme.
Oni pozivaju na razvoj "zelenih karijera", više mogućnosti za angažovanje učenika i akcije u školama i proširenje mogućnosti učenja na otvorenom kroz nastavni plan i program.
Autori studije takođe preporučuju da obrazovanje o klimatskim promenama i održivosti postane deo svih školskih predmeta, kao i da se pozabave anksioznošću, beznađem i besom učenika u vezi sa ovom temom.
(JA/EUpravo zato)
