Nakon požara koji je zahvatio Specijalni rezervat prirode "Deliblatska peščara", u toku su aktivnosti na izradi plana sanacije i obnove ovog zaštićenog područja, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.
Do sada je izgorelo najmanje 3.500 hektara.
Kako je navedeno, predstavnici Ministarstva, stručnjaci, profesori i predstavnici pokrajinskih i republičkih institucija dogovorili su izradu plana obnove za period od 2027. do 2031. godine. Prvi predlog dokumenta očekuje za nedelju dana.
Prema rečima ministarke Sare Pavkov, cilj je da se sprovedu pripreme za sanaciju područja i da se prirodni ekosistemi obnove na način koji će biti otporniji na visoke temperature i posledice klimatskih promena.
Ona je dodala da je na teren dopremljena dodatna oprema za gašenje požara, uključujući 44 naprtnjače namenjene intervencijama na lokacijama do kojih vatrogasna vozila ne mogu da pristupe.
Najavljene su i dodatne subvencije za upravljače zaštićenih područja kako bi mogli da sprovedu mere sanacije i obnove u skladu sa stručnim planovima.
Ne zna se kada bi požar u Deliblatskoj peščari mogao da bude ugašen
Iz Sektora za vanredne situacije su saopštili da situacija na terenu mora da se prati iz minuta u minut, jer sve može vrlo brzo da se zakomplikuje zbog čega traže od građana da slušaju apele nadležnih.
"Vojvodinašume", koje upravljaju ovim prostorom, poručuju da je prvi požar uočen 21. jula i da su se ekipe na terenu uspešno borile sa vatrom sve do 5. avgusta kada je ona izmakla kontroli.
"Širenje vatre tog 5. avgusta bilo je uslovljeno ekstremnim uslovima zbog kojih nije bilo moguće suzbiti požar. Dvadesetčetvoročasovnim radom teških mašina napravili smo pruge širine do 100 metara u dužini od oko 67 km. Ni one nisu bile dovoljne da zaustave požar zbog vremenskih uslova. Inače, sistem rane detekcije od požara, video nadzor sa šest kamera, radio je i tada i sada operativno pomaže gašenju", naveli su u "Vojvodinašume".
Iz tog preduzeća poručuju da su otvorili kapije kako bi se životinje sklonile od vatre, a obezbeđena su dodatna pojilišta.
Prema poslednjim zvaničnim informacijama, plamen je zahvatio trećinu peščare, a od te površine nekih 40 odsto bilo je pod šumama. Još nema nikakvih prognoza kada bi požar mogao da bude stavljen pod kontrolu.
Zašto nam je važna Deliblatska peščara?
Deliblatska ili Banatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi, a nalazi se u južnom Banatu na površini od oko 300 km².
Najveća je peščana pustinja u Evropi, pa je često nazivaju i Evropskom Saharom.
Reljef je nastao na lesnoj valovitoj zaravni nanošenjem slojeva peska i nanosa Dunava i okolnih reka koje su se potom delovanjem košave oblikovale u dine. Najviši vrhovi su Pluc (198 m) i Crni vrh (192 m). Debljina peska se kreće od 5 do 30 m u niskom pesku koji je najbliži Dunavu i gde su nadmorske visine između 75 i 85 m, pa sve do 20–100 m u oblastima visokog peska gde su nadmorske visine od 100 do 135 m.
U peščari obitava više od 900 različitih vrsta biljaka, ali i jedinstvene životinje poput podolskog govečeta. Biodiverzitet karakterišu i brojne vrste ptica, među kojima su orao krstaš, banatski soko, male bele čaplje i kormorani, što je tom području obezbedilo status jednog od najznačajnijih staništa ptica u Evropi.
Životinjski svet Deliblatske peščare odlikuju peščarski insekti i vrste stepskih staništa: orao krstaš, stepski soko, tekunica, slepo kuče i stepski skočimiš. U šumskim staništima značajno je stalno prisustvo vukova, jelena, srna i divljih svinja.
Tentirija (Tentyria frywaldszkyi), endemska vrsta insekta, u svetu nastanjuje jedino peščarske i stepske zajednice Deliblatske peščare.
Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja čine ga pogodnim za rekreaciju, lov i ribolov, nautički turizam, a pre svega ekološki turizam. U cilju zaštite ovog područja, Deliblatska peščara je proglašena za specijalni rezervat prirode.
Od 2002. godine, Deliblatska peščara nalazi se na preliminarnoj listi Uneska kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti.
Labudovo okno i Zagajička brda
U okviru Deliblatske peščare u priobalnom područiju leve obale Dunava, od Dubovca do Stare Palanke, pa Dunavom preko Ade Čibuklije je prostor koji se naziva Labudovo okno. To je prostor koji predstavlja glavnu stanicu na Balkanu u preletu ptica prilikom seobe na jug i obratno i najveće zimovalište ptica u Srbiji. Manji deo od 2.500 hektara močvarskih terena, rečnih ostrva i Dunava namenjen je komercijalnom lovu uz veliku kontrolu.
Zagajička brda su najatraktivniji deo SRP Deliblatska peščara. To su loptaste i vijugave peščane dine obrasle livadama i ostacima hrastovih šuma i podsećaju na magične predele iz Tolkinovih romana. Ujedno su i najviši (251 m) i najlepši deo Deliblatske peščare i sa njih je moguće videti Vršačke planine, Avalu, obronke Karpata, Dunav...
Najveći deo radnje filma "Ko to tamo peva" sniman je u Deliblatskoj peščari, a tu je sniman i "Boj na Kosovu".
(EUpravo zato)
