Deliblato je jedino selo u Srbiji koje ima dva specijalna rezervata prirode - Deliblatsku peščaru i Kraljevac.
Iako je Deliblatska peščara vrlo poznata našoj javnosti, Kraljevac je takođe izuzetno važna i dragocena lokacija, mada dosta manja.
Šumska ravnica čini jedan deo rezervata, dok je glavni fokus na pašnjacima.
"Ovde se nalazi veliki broj strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Simbol rezervata Kraljevac je umbra, vrsta ribe poznata kao crnka ili mrguda. Karakteristična je po tome što su se u Vojvodini nekada njome hranile svinje. Pretpostavlja se da u Vojvodini postoje samo tri lokaliteta gde je ima, a to su Gornje Podunavlje, Zasavica i Kraljevac", navela je za EUpravo zato Milica Živković, koordinatorka projekata u Specijalnom rezervatu prirode Kraljevac.
Kako je istakla, cela priča o Kraljevcu je počela upravo sa umbrom i barskom paprati, ali treba pomenuti i tekunicu, vrstu veoma ugroženu zbog degradacije i uništavanja staništa kao i barsku kornjaču, specifičnu baš za ovo područje.
"Priča o zaštiti barske kornjače je posebno zanimljiva. Marko Maričić, doktorand sa Biološkog fakulteta, došao je u Kraljevac da je istražuje. Sve je počelo monitoringom i naučnim istraživanjima. Marko je predložio da se kornjačama postave GPS lokatori kako bismo mogli da pratimo njihovo kretanje. Barska kornjača je jedina autohtona vodena kornjača u Srbiji", istakla je Milica i dodala da, srećom, u Kraljevcu nema crvenouhe kornjače, inače invazivne vrste.
Kao što znamo, kada kornjače polažu jaja, put od vodenog staništa i natrag može biti veoma opasan. Tako je i u ovom slučaju. Barska kornjača izlazi iz vode i često prelazi put, što dovodi do stradanja jedinki.
"Zato je bilo važno da pratimo kuda se kreću ženke tokom tog perioda. Kroz kampanju grupnog finansiranja uspeli smo da nabavimo tri lokatora. Bilo je fascinantno videti kuda se kreću, najudaljenija tačka njihovog kretanja zapravo je mesto gnežđenja, često na poljoprivrednim površinama. Nastavak ove priče bio je projekat UNDP-a u okviru Zelene agende EU, gde smo, na osnovu prikupljenih podataka, planirali bezbedne prolaze i zelene koridore ispod puta kako bi kornjače mogle bezbedno da prolaze, ali i druge vrste. Mi nastavljamo da pratimo barsku kornjaču, naša ideja je da pratimo oko 10% populacije u Kraljevcu, što je oko 20 jedinki. Imamo osam lokatora", dodala je naša sagovornica.
Pored toga, postavljene su i table koje upozoravaju vozače da uspore kako ne bi udarili ove životinje.
Kraljevac svakog 23. maja obeležava Svetski dan kornjača, a procenjuje se da u rezervatu ima oko 200 jedinki barske kornjače
Zeleni pašnjaci
U rezervatu posebnu brigu vode o tekunici, malom glodaru iz porodice veverica. Pašnjaci su neophodni za njen opstanak, pa je kroz poseban projekat osmišljeno kreativno rešenje.
"Problem kod ove vrste je visoka trava, kroz koju se teško kreće, pa su mladunci izloženiji predatorima. Optimalna visina trave bila je održavana dok su pašnjaci korišćeni za ispašu, ali košenje ne može da zameni ispašu ovaca ili goveda. Zato smo došli na ideju da revitalizujemo stanište tako što ćemo nabaviti 30 ovaca koje će mozaično pasti na tom mestu. Izgradili smo objekat sa solarnim panelima, kamerama i električnom ogradom, kako bi ispaša bila kontrolisana i održiva. Nadamo se da će ovo pomoći, iako znamo da to nije jedini problem", rekla je naša sagovornica.
Koliko su izražene klimatske promene?
Kao i mnogim drugim oblastima, klimatske promene su poslednjih godina veoma uočljive i na području Kraljevca.
"Doskoro su bile samo pretpostavka, a sada ih jasno vidimo i u ponašanju životinja i u stanju vodnih ekosistema. Imamo i projekat revitalizacije staništa umbre u kanalu Činkina ćuprija, gde se nalazi najveća populacija ove vrste u okviru rezervata. Prošle godine smo prvi put primetili da u tom kanalu uopšte nema vode, što se ranije nikada nije dogodilo. Voda se vratila, ali smo morali potpuno da promenimo pristup projektu i fokusiramo se na očuvanje vode. Održan je i veliki sastanak na terenu, uz učešće stručnjaka iz različitih institucija, gde smo došli do najboljeg rešenja", napomenula je Živkovićeva i dodala da se projekat sa barskom kornjačom nastavlja.
"Nadamo se i projektu vezanom za vidru, koja je prisutna u Kraljevcu. Edukacija i podizanje svesti ostaju jedan od naših glavnih prioriteta", izajvila je.
Kraljevac dobra primer saradnje sa lokalnom zajednicom
Pošto je upravljač rezervata Udruženje sportskih ribolovaca Deliblatsko jezero, koga čine meštani Deliblata, saradnja na očuvanju prirode je veoma dobra.
"Oni su godinama brinuli o jezeru, čistili ga, i zaštita prirode im je bila logičan nastavak tog rada. Iako uvek postoje izazovi, smatram da je Kraljevac primer dobre prakse i uspešne saradnje sa lokalnom zajednicom", zaključila je Milica Živković.
Kako se stiže do rezervata Kraljevac?
Do rezervata se može stići kolima preko Pančeva, Dolova i Mramorka (Ruta 14) ili Kovina (Ruta 310), autobusom iz Kovina (Lasta), i biciklom (EuroVelo 6, EuroVelo 11, Banat Greenway network, Banatska biciklistička ruta Kovin – Alibunar, 1 Dunavska ruta prolaze direktno ili u blizini rezervata).
(EUpravo zato)
