Da život može da se vrati u pustinje možda zvuči nemoguće, ali upravo time se bavi naša naučnica Vesela Tanasković Gassner.
Ona je razvila posebnu metodologiju kojom se sedimenti iz brana koriste za stvaranje plodnog tla u pustinjama, čime se zemljište obnavlja i ubrzava borba protiv dezertifikacije.
U tu svrhu je 2016. u Beču osnovala nevladinu organizaciju "Afforest for Future", a 2024. u Srbiji firmu pod istim imenom. Zamisao je da pustinje i degradirano zemljište ne posmatramo kao izgubljen prostor, već kao resurs koji čeka pravi "sastojak" da ponovo oživi. Kako kaže, tehnika na kojoj počiva njen rad je proistekla iz njenog doktorata.
Njen naučni rad stekao je globalno priznanje, a znanja i iskustva iz drugih zemalja želi da primeni u rodnom Nišu kroz koncept tzv. živih laboratorija.
O tome šta su žive laboratorije, kako se ozelenjavaju pustinje i kako možemo da se borimo protiv dezertifikacije tla, razgovaramo sa dr Tanasković Gassner.
Za početak, hajde da se podsetimo šta označavaju pojmovi dezertifikacija i degradacija zemljišta.
Dok se pod degradacijom podrazumeva opšti gubitak plodnosti koji pogađa i različite delove Srbije, uključujući Vojvodinu, dezertifikacija je njen najteži oblik. Ona je posebno izražena na jugoistoku naše zemlje pošto leti zemlja puca, a onda bujične poplave ispiraju gornje slojeve zemljišta.
Maslinjaci stari više od 2.500 godina
Ne suočava se samo Srbija sa propadanjem zemljišta, tako je, primera radi, pokrenut projekat "GOV4ALL" koji se u nekoliko država bavi istom gorućom temom.
"Radimo kroz pet 'živih laboratorija' širom Mediterana, a postoje dve u Grčkoj, dve u Španiji i jedna u južnoj Francuskoj. Na ostrvu Lezbos radim u maslinjacima starim stotinama godina, usred pejzaža koji se već bori sa ranim fazama dezertifikacije. Tamošnje farme, sa više od 50.000 stabala maslina, strateški koriste žive ograde kao vetrobrane i namerno ostavljaju koridore aromatičnog bilja između redova, kreirajući prave oaze biodiverziteta koje čuvaju vlagu. S druge strane, u regionu Tireja radimo 'na zemlji' direktno sa najvećom lokalnom poljoprivrednom zadrugom u regionu, koja broji najmanje 150 farmera i održava tradiciju dugu 135 godina. Tamo sprovodimo regenerativnu poljoprivredu sa handson radionicama i kroz precizno mapiranje tla u drevnim maslinjacima", započinje svoju priču naučnica dodajući da su u ovoj regiji pojedina stabla maslina stara i više od 2.500 godina.
Nema univerzalnog rešenja za obnovu zemljišta
U Španiji i Francuskoj je akcenat na sistemskom mapiranju lanca vrednosti, ističe naša sagovornica. Cilj je da se formira jedinstveni regionalni hab "ruralne regeneracije" koji rešava ekonomsku jednačinu: farmeri moraju da generišu profit od regenerativnih praksi, a ne da im budu operativni trošak i teret. To je moguće samo ako se uračuna vrednost ekosistema kao celine, tzv “ecosystem services”.
"Sve ovo je deo GOV4ALL okvira, inicijative vredne skoro 12 miliona evra, koja okuplja 36 partnera iz 7 zemalja. Suština je u tome da se nigde ne nameće univerzalno rešenje odozgo. Kreće se isključivo od lokalne zajednice, dok se nauka koristi da nadogradi i optimizuje postojeće, vekovno znanje samih farmera. Šesta laboratorija se nalazi u Egiptu, na Crvenom moru. Tamo delujem preko "Acasia Group", u direktnoj saradnji sa UNDP-om. Rad se oslanja na Egipatsku inicijativu za Crveno more koja je lansirana na COP27. Cilj je očuvanje koralnih grebena, ali kroz razvoj takozvanih 'reef-positive' ekonomskih mehanizama. Ono što me u ovom egipatskom modelu posebno fascinira jeste arhitektura rešenja: oslonac je na startapima kao glavnim pokretačima promene. Umesto da se ekosistem štiti isključivo kroz spore institucionalne aparate i istraživačke centre, ovde se osnažuju mali, lokalni preduzetnici. Njihovi poslovni modeli su dizajnirani tako da direktno jačaju otpornost ekosistema, bilo kroz inovacije u održivom turizmu, praćenju kvaliteta vode ili upravljanju resursima. To je krunski dokaz da najbrža, najodrživija rešenja ne moraju uvek dolaziti odozgo kroz glomazne projekte. Često najefikasniji sistemski odgovor dolazi od preduzetnika koji je lokalno prepoznao problem i izgradio ekonomski održiv biznis oko njegovog rešavanja", navela je Tanasković Gassner za EUpravo zato.
Šta možemo da primenimo i u Srbiji?
Prema njenim rečima, kada povuče paralelu između Grčke, Španije, Francuske, pa i Egipta, i onoga što vidi u Srbiji, glavni jaz je u institucionalnoj armaturi. Mediteran poseduje jasan, finansiran mehanizam koji organski spaja nauku, poljoprivredu, lokalnu upravu i preduzetništvo.
"Upravo taj model želim da usidrim u bioregion Nišave. Ono što se kod nas često ne razume jeste da, kada jednom uspostavite zdrav institucionalni okvir, dovođenje globalnog kapitala postaje najlakši deo posla. Uz pravu sistemsku podršku, meni lično ne predstavlja problem da u naše ekosisteme direktno uključim neke od najvećih svetskih kuća rizičnog kapitala", dodala je.
Rizični kapital (Venture capital - VC) je novac koji investitori daju malim ili novim kompanijama sa velikim potencijalom za razvoj, a zauzvrat mogu dobiti deo vlasništva u toj firmi. Upravo zahvaljujući jednom takvom globalnom fondu se razvija aktuelna regenerativna priča u Egiptu.
"Ukrštanje ovakvog preduzetničkog kapitala sa lokalnim inovacijama je onaj nedostajući mehanizam koji nam je hitno potreban. Samo tako možemo sistemski, brzo i ekonomski održivo rešavati konkretne ekološke krize na terenu, bilo da podižemo bioregion Nišave, ili pokušavamo da spasimo ono što je ostalo nakon katastrofa poput ove koju upravo svedočimo u Deliblatskoj peščari", istakla je.
Kako obnoviti Niš kroz model "živih laboratorija"?
Zemljište nije samo puko tlo koje možete da obrađujete ili da na njega postavite nebodere. To može biti mesto susreta nauke, lokalnih poljoprivrednika, tehnoloških startapa i inovacionih fondova koji imaju jedan zadatak - da testiraju regenerativne principe. Nakon rada u brojnim državama širom sveta, želja ove Nišlijke je da se posveti obnovi zemljišta i u svom rodnom kraju.
"Niš je, pre svega, moj rodni grad i odgovor je vrlo jednostavan: želim da mu ostavim sistemsku promenu u amanet, od mene i moje porodice. To je polazna osnova. Kada govorimo o posebnosti koncepta 'žive laboratorije', ona leži u potpunom zaokretu u pristupu rešavanju problema. Rešenja se ne pišu u izolovanim kabinetima da bi se zatim kao direktiva spuštala na teren. To je participativni model. U praksi, to znači da pravimo poligon gde svi učesnici dolaze na istu tačku i testiraju regenerativne modele u realnim uslovima, u ovom slučaju specifičnim za bioregion Nišave. Farmer više nije samo pasivni izvršilac, već kokreator rešenja koje mu direktno donosi i ekološki i ekonomski benefit", navela je.
Infrastruktura znanja i kontakata je već tu, ističe.
"Naša mreža partnera i eksperata je prilično razvijena. Znanje preneseno iz GOV4ALL inicijativa i naših mediteranskih laboratorija, kao i pristup globalnom VC kapitalu koji sam ranije spomenula, već su pozicionirani. Spremni smo. Međutim, ono što je sada ključno i što nam treba jeste jasna, sistemska institucionalna podrška za dalju realizaciju. Da bi se ova mreža u potpunosti aktivirala i da bismo taj globalni kapital operativno 'spustili' u Niš, lokalne i državne institucije moraju da obezbede stabilnu armaturu. Inovacije i kapital su spremni da uđu, ali institucije su te koje moraju da omoguće prohodan teren za sistemske promene", dodala je.
Transformacija čitavih regija
Sve ove "žive laboratorije", širom Mediterana i Crvenog mora, nisu izolovani, nepovezani projekti već su nastavak deo njenog doktorata i akademskog rada kao okosnica znatno većeg, sistemskog eksperimenta.
"Trenutno operišemo u okviru projekata koji su teški nekoliko desetina miliona evra, poput inicijative GOV4ALL i CRBI u Egiptu. Međutim, to je samo polazna osnova. Prava svrha ovih laboratorija je validacija celokupnog modela, kako bismo sa dokazanim konceptom mogli da pređemo na projekte vredne više stotine miliona evra. Moj krajnji cilj nisu izolovane farme ili pojedinačne parcele, već stvarne, dalekosežne pejzažne promene koje obuhvataju i transformišu čitave regije i države. Najbliže tom nivou makropromene trenutno smo u regionu Tireje u Grčkoj, jer to već jeste jedna ogromna, povezana teritorija, kao i u AlVelalu u Španiji. Ali, i to su samo počeci. Fokusirana sam na to da kroz ove laboratorije izgradim sistemsku arhitekturu koja može da apsorbuje ozbiljan globalni kapital i preokrene proces dezertifikacije na celim bioregionimašto je upravo onaj nivo regeneracije koji na kraju želim da ostvarim i u Srbiji", zaključila je Tanasković Gassner za EUpravo ističući da je Kina ta koja je u ovoj oblasti daleko ispred svih.
(EUpravo zato)
