Decenijama je Evropska unija na šumske požare reagovala tek po njihovom izbijanju.
Fokus je bio na raspoređivanju vatrogasaca, aviona i hitnih resursa kako bi se plamen što pre stavio pod kontrolu. Iako je ova strategija i dalje ključna, razotkrivena su njena ograničenja, posebno u jeku sve intenzivnijih toplotnih talasa.
Evropska unija sada ima znatno drugačiji pristup koji se ne zasniva samo na pukom gašenju požara već se prioritet daje i prevenciji, spremnosti, otpornosti i oporavku.
Ideja je da se smanji rizik od vatre pre nego što izbije zbog čega je Evropska komisija ove godine pokrenula Strategiju integrisanog upravljanja rizikom od šumskih požara. Ona predstavlja najznačajniju evoluciju politike EU u ovoj oblasti u poslednjih nekoliko godina i odražava shvatanje da šumski požari više nisu sezonski problem ograničen na južnu Evropu, već izazov na nivou čitavog kontinenta koji utiče na javnu bezbednost, biodiverzitet, kritičnu infrastrukturu i ekonomsku otpornost.
Požari i suše sve veći izazov za Evropu
Rast temperature, dugotrajne suše i sve nepredvidljiviji vremenski obrasci su stvorili uslove u kojima se požari šire brže i intenzivnije i ugrožavaju veće površine nego ikada ranije.
Istovremeno, promene u upravljanju zemljištem su povećale rizik od požara. Depopulacija ruralnih područja i napuštanje poljoprivrede doveli su do nakupljanja vegetacije, koja tokom sušnih perioda predstavlja obilno gorivo. Širenje urbanih zona u šumska i ruralna područja je dodatno povećalo broj ljudi, a samim tim i objekata koji mogu da budu izloženi vatrenim stihijama.
Sve to je kulminiralo rekordnom požarnom sezonom 2025. godine u Evropi, kada je izgorelo više od milion hektara. Razmere katastrofe su ukazale da je potreban novi pristup koji prevazilazi puko reagovanje na vanredne situacije i fokusira se na smanjenje rizika tokom celog ciklusa požara.
Od gašenja ka prevenciji
Možda najvažnija promena jeste udaljavanje od modela koji se prvenstveno oslanja na gašenje požara.
Ranije su ulaganja bila usmerena na jačanje kapaciteta za gašenje poput dodatnih letelica, specijalizovanih vozila i osoblje. Iako su ti resursi i dalje neophodni, iskustvo je pokazalo da gašenje samo po sebi ne može da prati sve ekstremnije "ponašanje" požara.
Zbog toga je u centru nove politike prevencija, a pod njom se podrazumeva smanjenje bilo kakvih uslova koji omogućavaju razvoj katastrofalnih požara kroz bolje upravljanje zemljištem, zdravije šume i kvalitetnije planiranje.
Preventivne mere uključuju:
- održivo upravljanje šumama;
- smanjenje viška vegetacije i lako zapaljivog materijala;
- obnovu degradiranih ekosistema;
- stvaranje protivpožarnih pojaseva;
- podsticanje ispaše radi prirodnog upravljanja vegetacijom;
- bolje planiranje u zonama kontakta divljine i urbanih sredina;
- uključivanje pitanja požara u politike šumarstva, poljoprivrede i biodiverziteta.
Tehnologija menja upravljanje požarima
Naravno, savremena politika EU se sve više oslanja na nauku i tehnologiju.
Program Kopernikus obezbeđuje gotovo u realnom vremenu satelitske podatke za praćenje požara i procenu štete. Evropski informacioni sistem za šumske požare (EFFIS) pruža prognoze opasnosti i mapiranje požara.
Razvijaju se i veštačka inteligencija, dronovi i digitalni modeli za preciznije predviđanje i upravljanje rizicima.
Šume u središtu klimatske otpornosti
Evropska komisija sve više posmatra zdrave šume kao ključnu infrastrukturu u prilagođavanju na klimatske promene.
One regulišu vodene tokove, skladište ugljenik, podržavaju biodiverzitet i smanjuju intenzitet požara ako se njima pravilno upravlja.
Saradnja je ključna
Požari ne znaju za granice, pa je saradnja ključna. Kroz Mehanizam civilne zaštite omogućava se zajednički odgovor, dok države članice sarađuju u obuci, razmeni znanja i planiranju.
Uprkos napretku, postoje brojne prepreke, prvenstveno što države članice poseduju različite kapacitete za borbu protiv katastrofa.
Pominju se i složena struktura vlasništva nad šumama; balans između biodiverziteta i upravljanja vegetacijom; obezbeđivanje dugoročnih ulaganja u prevenciju;
sve veća neizvesnost zbog klimatskih promena...
Ipak, sve češći toplotni talasi nam pokazuju da se na nepogode ne može reagovati tek kada šteta nastane već se o tome mora razmišljati unapred. Strategija je dokaz da požari postaju dugoročni klimatski izazov i iako ne možemo u potpunosti da ih eliminišemo, može da budemo spremniji.
(EUpravo zato)
