U protekle dve decenije Beograd je izgubio oko 10 odsto zelenila.
Profesor Šumarskog fakulteta Nenad Stavretović rekao je da treba raditi na pošumljavanju i ozelenjavanju, ali da ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina.
Stavretović ističe da se Beograd širi i da se određeni statistički podaci ne mogu direktno upoređivati sa ranijim periodima.
"Ako uzmete u obzir nekadašnje šume Beograda, na primer, Košutnjak je 1892. godine bio privatno vlasništvo. Onda je ova šuma postala lovište za bogatije ljude i kneževe. Zato je i dobila ime Košutnjak po košutama. Pre 130 godina tu je bilo i drugih divljih životinja i ptica", rekao je profesor za RTS.
Poslednji put je, kako navodi, pre desetak godina video krdo srna u Makišu. Napojile bi se vodom između Železnika i Ostružnice i otišle dalje u šumu.
Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine Beograd bude 20 odsto pod šumama.
"Volim dobre planove i želim da verujem u njih, ali sam skeptičan. Imam godina i iskustva u praksi. Imali smo slične ciljeve i 2010. godine da postignemo tu šumovitost Beograda i da postignemo povećanje broja metara zelenih površina u samom gradu. Od 2010. godine do danas i jedno i drugo se smanjuje", navodi profesor Šumarskog fakulteta.
Ozelenjavanje nije prosta matematika
Stavretović je rekao da zeleni krovovi mogu da pomognu, ali u manjoj meri.
"Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju 'Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko'. To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno, treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova", istakao je Stavretović.
I ovog leta, bili smo svedoci tropskih temperatura koje su bile više od 35 stepeni Celzijusa.
"Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Imate mnogo slika na internetu gde možete da nađete kako izgledaju Terazije i centralni deo grada. Travnjaci za nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje za desetak stepeni temperaturu. To je neki osećaj koji svi mi imamo", istakao je profesor.
Koliko su zelene beogradske opštine?
U centru grada preovladavaju uske ulice i novogradnja, malo prostora za zelenilo i sve više toplotnih ostrva.
Vračar je najmanja i najgušće naseljena opština, sa skoro 20.000 stanovnika na kvadratnom kilometru, a samo tri manja parka: Karađorđev, Čuburski i Neimarski.
U Starom gradu je situacija slična, ali sliku malo zelenijim tonovima boje Kalemegdan i Dorćolski kej.
Iako nas Novi Beograd često asocira na beton i solitere, ova opština je zapravo najzelenija. Dva bloka, 45 i 70, među sedam su najzelenijih naselja u Beogradu.
Preostalih pet su Vidikovac, Cerak, Višnjica, Braće Jerković i Kanarevo brdo.
Ovim delovima grada zajedničko je to što zgrade imaju uglavnom do pet spratova, a između su travnjaci i drveće.
Košutnjak, Banjička, Zvezdarska i Miljakovačka šuma su pluća Čukarice, Voždovca, Zvezdare i Rakovice. Sve to, ipak, nije dovoljno jer smo u protekle dve decenije izgubili oko 10 odsto zelenila u Beogradu.
(EUpravo zato/RTS)
