Novi izveštaj Ujedinjenih nacija ukazuje da se širom sveta pesak troši brže nego što priroda može da ga obnovi, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekosisteme, ekonomiju i životne uslove ljudi.
Procene pokazuju da se globalno godišnje iskoristi oko 50 milijardi tona peska, a taj broj i dalje raste zbog ubrzane urbanizacije i industrijskog razvoja.
Iz Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu upozoravaju da pesak, iako se često posmatra kao običan građevinski materijal, ima ključnu ulogu u očuvanju prirodne ravnoteže.
Koristi se u izgradnji kuća, puteva, betona, ali i u proizvodnji stakla, solarnih panela i silicijumskih čipova.
Stručnjaci ističu da pesak ima i važnu ekološku funkciju, štiti obale od erozije, reguliše rečne tokove, filtrira vodu i pomaže očuvanju biodiverziteta. Njegovo nekontrolisano vađenje, međutim, narušava prirodne sisteme i povećava rizike koje donose klimatske promene.
UNEP navodi i konkretne primere štete širom sveta, uključujući projekte na Maldivima, Filipinima i u Indoneziji, gde je eksploatacija peska dovela do uništavanja morskih staništa, smanjenja ribljih populacija i velikih gubitaka za lokalne zajednice koje zavise od ribarstva.
U pojedinim slučajevima, vađenje peska u zaštićenim morskim područjima dovelo je do nepovratne ekološke štete, uključujući uništavanje koralnih grebena i prirodnih laguna.
Prema UN-u, rešenje ovog problema zahteva bolje upravljanje resursima, preciznije podatke i mapiranje nalazišta, kao i veću transparentnost u odobravanju eksploatacije. Takođe se ističe potreba za strožim poštovanjem ekoloških standarda kako bi se zaštitila najugroženija područja.
Stručnjaci zaključuju da bez promene pristupa upravljanju peskom, posledice po prirodu i ljudske zajednice mogu postati dugoročne i teško popravljive.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
