Klimatske promene i visoke temperature koje su snažnije iz leta u leto, pogađaju i Jadransko more i čitav ekosistem u njemu. Na udaru su mnoge ribe, ali i autohtone organizme.
Temperatura mora ponegde dostiže i 30 stepeni, a naučnici su već upozoravali na zagrevanje mora i posledice koje nosi. Naime, naučnici su naveli da dolazi do promena u morskom ekosistemu i dolazak novih, invazivnih vrsta koje potiskuju domaće, autohtone organizme, naveli su hrvatski mediji.
Ovog leta u Jadranskom moru uočene su vrste kojih ranijih godina nije bilo, ali i onih koje su se ponovo vratile poput ribe lava. Sve češći stanovnik mora su vrste poput vatrenjače i morskog oraha, koje su potencijalna pretnja za domaće ribe, školjkaše i druge organizme.
"Reč je o nekim vrstama koje su možda agresivnije od domaćih vrsta, mogu da ih potisnu sa staništa, ili mogu da budu predatori koji ih aktivno napadaju u velikoj meri", rekla je stručni saradnik u Akvarijumu Pula, Ela Pahor, preneo je HRT.
Ne zagreva se samo Jadran, poslednja istraživanja su pokazala da se Sredozemno more zagreva brže nego inače, a naučnici navode da su glavni uzroci sve češći ekstremni vremenski uslovi.
"Poslednjih deset godina imamo veoma ubrzano zagrevanje u severnom Jadranu, a prosečna godišnja temperatura je rasla više od 2,7 stepeni. To je rekord za celi Mediteran, za sva evropska mora", ukazao je šef laboratorije pri Institutu "Ruđer Bošković", Martin Pfankuhen.
Na more utiče i čovek koji svojim postupcima ugrožava sistem. More je opterećeno otpadnim i padavinskim vodama, hemikalijama, ali i rekama koje su ponovo zagađene uticajem čoveka.
"Veoma mnogo habitata je nestalo, pogotovo obalnih. Možemo da kažemo da imamo veoma velike promene koje ne liče na Jadran kakav je bio pre 40 godina", dodao je Pfankuhen.
Posledice već sada trpe morski organizmi, ali i ljudi koji uz more i od mora žive.
Zabrinjavajući podaci iz Jadrana
Toplotni talas je pogodio celu Evropu, a stručnjaci navode da je temperatura mora kod Dubrovnika ovih dana dostigla 26 stepeni. Ipak, kako su istakli, glavni problem je ispod površine.
Viši naučni saradnik Instituta za more i priobalje Univerziteta u Dubrovniku, Rade Garić, rekao je da se Jadran od 1985. godine zagrejao za čak 1,2 stepena, a tempo zagrevanja poslednjih godina se značajno ubrzao. Dodatnu zabrinutost budi i činjenica da su naučnici u poslednjih 30 godina zabeležili više od 20 novih vrsta planktona, među kojima su dve potpuno nove vrste koje dosad nisu bile poznate nauci.
Garić je dodao da će nastavak zagrevanja mora dugoročno menjati sistem biljnih i životinjskih zajednica u Jadranu, ali da će vremenom dolaziti do promene i sastava tih populacija.
(EUpravo zato/Euronews)