Da li osećate da ste u dodiru sa prirodom? To je veliki problem u Evropi

Dete koje živi u gusto naseljenoj četvrti Madrida može da ide u školu, a da uopšte ne vidi nijedno drvo niti travnatu površinu.

Studija iz 2024. godine rangira koliko se snažno ljudi osećaju povezano sa prirodom, prenosi European Correspondent.

Od 61 zemlje, Španija je na poslednjem mestu, a Ujedinjeno Kraljevstvo na 55. Od svih članica EU obuhvaćenih istraživanjem, samo Hrvatska i Bugarska su među prvih deset.

Ovi osrednji rezultati su zabeleženi uprkos decenijama evropskih politika zaštite prirode, od mreže Natura 2000 do novog Zakona o obnovi prirode, koji postavlja obavezujuće ciljeve za države EU u pogledu obnove oštećenih ekosistema.

Međutim, zaštita prirode se najčešće odvija izvan mesta u kojima ljudi žive.

"Živim na ostrvu sa plažom udaljenom petnaest minuta, ali se tokom nedelje ipak osećam daleko od prirode", rekla je Selina del Feliče iz mesta Las Palmas de Gran Kanarija.

"Živim u stanu u centru grada, sa uskim ulicama, saobraćajem i veoma malo drveća. Na putu do posla držim se malog parka na brdu, gde brojim guštere i tražim leptire i ptice. Ta mala rutina menja moj dan", objasnila je.

Kontakt sa zelenilom utiče i na zdravlje

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povezuje život u blizini zelenih površina sa nižim nivoom stresa, smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i boljim mentalnim zdravljem. Ta povezanost je mnogo jača tamo gde se zelene površine nalaze u blizini domova i škola i gde ih ljudi često posećuju (drveće, klupe i staze).

Studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu Ambio, sugeriše da su svakodnevni kontakt i kultura najvažniji za osećaj povezanosti ljudi sa prirodom.

Bogatstvo ili regulativa imaju manji značaj. Zemlje sa snažnim tradicijama koje stanovnike posmatraju u skladu sa godišnjim dobima postižu bolje rezultate. Područja sa gustim urbanim stanovanjem, gde ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru i pred ekranima, beleže niže rezultate.

Oko polovina svetskog stanovništva danas živi u urbanim sredinama, uglavnom odvojeno od prirodnog okruženja, rekao je Mat Vajt, zdravstveni i ekološki psiholog sa Univerziteta u Beču i jedan od autora studije.

"Što smo više udaljeni od prirode, manje nam je stalo do nje", rekao je.

U mnogim evropskim gradovima nejednakost dodatno produbljuje jaz: siromašnija područja imaju najmanji kontakt sa prirodom, a stanovnici imaju manje drveća i parkova u blizini.

U poljskom Lođu, 67 procenata dece iz porodica sa nižim prihodima na putu do škole ne vidi nijedno drvo. U Portu, u Portugalu, parkovi u siromašnijim četvrtima su zapušteniji i često deluju manje bezbedno nego parkovi u bogatijim delovima grada.

Sadnja drveća na pravim mestima bi mogla da pomogne. U nemačkom Lajpcigu je među stanovnicima sa nižim prihodima, koji su živeli u ulicama sa više drveća, zabeležen manji broj prepisanih antidepresiva. U Belgiji je sličan trend povezan sa manjom prodajom lekova za srčane bolesti.

Vajt vidi potencijal u ovakvim intervencijama.

Objasnio je da siromašnije zajednice imaju najviše koristi od boljeg pristupa zelenim i plavim površinama u blizini svojih domova. Ulaganje u takve prostore može da smanji zdravstvene nejednakosti, istovremeno štiteći osetljive ekosisteme.

Zakon EU o obnovi prirode bi u narednim godinama trebalo da usmeri sredstva ka močvarama, rekama i urbanim zelenim površinama. Ako to znači da će više dece moći da vidi zelenilo kroz prozor učionice, da medicinske sestre mogu da sednu pod drvo tokom pauze ili da stariji ljudi mogu da dođu do zelene površine bez dugog putovanja, njegov uticaj će daleko prevazići ekologiju.

"Više se ne sećam kako zvuči jutarnji cvrkut ptica niti kakav je osećaj gledati zvezde noću. Kašalj pun smoga me trgne iz tih misli i nastavljam da živim u gradovima napravljenim za nekoga, ali sigurno ne za ljude", zaključio je novinar European Correspondent.

(EUpravo zato/European Correspondent)