Događaj je okupio predstavnike evropskih institucija, nacionalnih vlada, međunarodnih organizacija, zdravstvenog sektora, akademske zajednice i privatnog sektora sa ciljem razmatranja politika i mehanizama koji mogu doprineti većoj otpornosti i održivosti zdravstvenih sistema.
Posebna pažnja tokom diskusija posvećena je unapređenju preventivnih pristupa u zdravstvenoj zaštiti, primeni inovacija i digitalnih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, kao i jačanju prekogranične saradnje među državama članicama EU.
Učesnici su ukazali na potrebu za integrisanim pristupom zdravstvenoj politici koji zdravstvene sisteme posmatra ne samo kao sektor socijalne zaštite, već i kao važan faktor ekonomskog razvoja, društvene kohezije i ukupne otpornosti evropskih društava.
Zdravstveni sistemi kao važna infrastruktura
Prva sesija je bila posvećena razmatranju uloge zdravstvenih sistema kao strateške infrastrukture od ključnog značaja za ekonomsku konkurentnost, društvenu otpornost i bezbednost EU.
Polazeći od činjenice da se zdravstveni sistemi često posmatraju kroz prizmu troškova i rastućih pritisaka na javne budžete, učesnici su ukazali na potrebu njihovog sagledavanja u širem društvenom i ekonomskom kontekstu.
U diskusiji tokom prve sesije učestvovali su Eirin Agapidaki, zamenica ministra zdravlja Grčke, Florika Fink-Hoijer, direktorka Evropske komisije za pripravnost i odgovor na zdravstvene vanredne situacije (DG HERA), Rob de Be, rukovodilac razvoja u oblasti intenzivne nege u Filipsu, kao i Marilena Vrana, potpredsednica za javne poslove i operacije u EU u okviru Udruženja za terapiju plazma proteinima.
U uvodnom delu diskusije učesnici su se saglasili da evropski zdravstveni sistemi više ne mogu da se posmatraju samo kroz prizmu pružanja zdravstvenih usluga, već kao ključni faktor društvene stabilnosti, ekonomskog razvoja i bezbednosti.
Govoreći o najvećim izazovima sa kojima se zdravstveni sistemi suočavaju, iz zamenica ministra Grčke ukazala je na sve izraženiji nedostatak zdravstvenih radnika širom Evrope. Projekcije pokazuju da bi u Evropskoj uniji do 2030. godine moglo da nedostaje više od četiri miliona zdravstvenih radnika.
Ovaj problem se ne može prevazići isključivo povećanjem broja zaposlenih prema mišljenju Agapidaki, već pre svega kroz promene u načinima na koji zdravstveni sistemi funkcionišu.
"Zdravstveni sistemi više ne smeju da se posmatraju kao trošak, već kao kritična infrastruktura koja doprinosi produktivnosti, društvenoj koheziji i otpornosti država", poručili je Agapidaki.
Deo diskusije je posvećen i zdravstvenoj bezbednosti i spremnosti Evrope da odgovori na buduće zdravstvene krize. Fink-Hoijer iz DG HERA ocenila je da je EU danas znatno spremnija nego pre pandemije COVID-19, zahvaljujući unapređenoj koordinaciji između država članica, evropskih institucija i međunarodnih organizacija.
Ona je naglasila da zdravstvena bezbednost više nije samo pitanje javnog zdravlja, već i pitanje ekonomske i geopolitičke stabilnosti. Otpornost zdravstvenih sistema podrazumeva kontinuirana ulaganja u nadzor nad zaraznim bolestima, dijagnostičke kapacitete, proizvodnju medicinskih sredstava i razvoj rezervi.
"Pripravnost ne počinje kada kriza nastupi. Ona se gradi kroz ulaganja u infrastrukturu, proizvodne kapacitete i međunarodnu saradnju", rekla je Fink-Hoijer.
Takođe, uloga digitalizacije i veštačke inteligencije bila je jedna od tema. Rob de Be iz kompanije Filips ocenio je da se potencijal veštačke inteligencije često precenjuje, dok se zanemaruje osnovni problem: nedovoljna digitalizacija zdravstvenih sistema.
Prema njegovim rečima, mnoge zdravstvene ustanove širom Evrope i dalje koriste zastarele sisteme i ne raspolažu kvalitetno strukturisanim podacima koji bi omogućili širu primenu naprednih digitalnih rešenja.
"Pre nego što počnemo da govorimo o veštačkoj inteligenciji, moramo da obezbedimo zdravstvene podatke, kao i da oni budu povezani i standardizovani", naglasio je de Be.
Na panelu je posebna pažnja posvećena i pitanju strateške autonomije EU u oblasti proizvodnje lekova. Marilena Vrana ukazala je na činjenicu da je Evropa i dalje značajno zavisna od uvoza određenih sirovina i medicinskih proizvoda iz trećih zemalja, posebno kada je reč o lekovima proizvedenim iz krvne plazme.
Ona je istakla da evropski zdravstveni sistemi moraju da razvijaju sopstvene kapacitete za prikupljanje plazme i proizvodnju lekova, kako bi se smanjila zavisnost od spoljnog tržišta i povećala otpornost na buduće poremećaje u lancima snabdevanja.
Zajednička poruka svih učesnika bila je da budućnost evropskog zdravstva zavisi od sposobnosti da se istovremeno odgovori na nekoliko velikih izazova: nedostatak zdravstvenog kadra, starenje stanovništva, klimatske promene, digitalna transformacija i rastuće geopolitičke rizike.
Zaključak je da zdravstveni sistemi moraju da budu otporniji u budćnosti, tehnološki napredniji i bolje povezani, dok zdravlje građana treba posmatrati kao jedno od ključnih pitanja evropske bezbednosti, konkurentnosti i društvene stabilnosti.
Zdravstveni sistemi pod stalnim pritiskom
Na panelu "2029 i nakon toga" učesnici su razgovarali o tome kako evropski zdravstveni sistemi mogu da odgovore na dugoročne pritiske poput starenja stanovništva, manjka kadra i rasta troškova.
Naglašeno je da budućnost sistema zavisi od pomeranja fokusa sa lečenja bolesti na prevenciju, rano otkrivanje i dugoročno upravljanje hroničnim stanjima, jer trenutni modeli prekasno intervenišu.
Aleksandar Horn, direktor Eli Lilly kompanije, istakao je da: "Veštačka inteligencija može da rastereti zdravstvene radnike i unapredi efikasnost sistema, ali uz obavezno očuvanje kontrole nad donošenjem odluka i etičke primene tehnologije".
Poseban akcenat među učesnicima je stavljen na činjenicu da se otpornost sistema u praksi najviše lomi na pitanju dostupnosti zdravstvene zaštite, finansijskoj, geografskoj, kroz liste čekanja i kroz transparentnost kvaliteta usluga.
Fransis de Dree iz Eli Lilly-a, ukazao je na potrebu prelaska sa "sick care" na prevenciju, sa većim fokusom na rano otkrivanje bolesti i dugoročne koristi za sistem.
Konačni zaključak učesnika je da otpornost evropskih zdravstvenih sistema zavisi od kombinacije četiri elementa: jače prevencije, pametne digitalizacije, odgovorne primene veštačke inteligencije i boljeg upravljanja dostupnošću i organizacijom nege, uz stabilne i dugoročno dosledne politike.
Od pilot projekta do kliničke prakse
Panel "Kako inovacije učiniti korisnim za zdravstvene sisteme?" bavio se pitanjem zašto digitalni alati, podaci i veštačka inteligencija u evropskom zdravstvu često ostaju u pilot fazi i šta je potrebno da postanu deo svakodnevne kliničke prakse.
Horhe Garsija iz Kliničke bolnice u Barsloni otvorio je diskusiju primerom iz svoje bolnice, gde su napredne terapije (CAR-T terapije) uspešno prešle put od laboratorije do standardne kliničke primene i već su primenjene kod više od 700 pacijenata.
"Uspešna implementacija inovacija u zdravstvu ne zavisi samo od tehnologije, već od tri ključna faktora: snažnog liderstva koje je odlučuje, poverenja u kliničke eksperte koji vode razvoj i sposobnosti sistema da obezbedi kvalitetnu eksternu podršku i resurse, a ne samo najjeftinija rešenja," kako smatra.
Elina Drakvik iz Sitre, fokusirala se na iskustvo Finske kao jednog od najnaprednijih evropskih primera u oblasti zdravstvenih podataka. Objasnila je kako je uspostavljen sistem sekundarne upotrebe zdravstvenih podataka kroz Findata, kao i da se trenutno razvija infrastruktura koja uključuje superračunare poput LUMI i druge visokoperformansne sisteme za obradu osetljivih podataka.
"Pilot projekat asistiranog vođenja medicinske dokumentacije, gde je veštačka inteligencija automatski pravila beleške, dok su ih lekari samo proveravali, rezultirao je značajnim umanjenjem opterećenja na administraciju (oko 40 odsto uštede vremena) i većim zadovoljstvom i lekara i pacijenata," i dodala, da je najveći izazov primena ovakvih rešenja na druge regione i zdravstvene sisteme.
Prema mišljenju Džindžer Smit iz Evropske investicione banke, postoji realan rizik dodatnog produbljivanja jaza između naprednih i manje razvijenih sistema uvođenjem veštačke inteligencije i digitalnih alata. Ali, kako dodaje dobra veste je da ovakvi sistemi mogu da se implementiraju i u manje razvijene sisteme, ako se pravilno dizajniraju i primene.
Zaključak panela je da prelazak inovacija iz pilot faze u praksu nije pre svega tehnološki, već sistemski izazov. Potrebno je da se inovacije od početka ugrađuju u kliničke tokove rada, da se razvije jaka infrastruktura zdravstvenih podataka, kao i da se obezbede odgovarajući modeli finansiranja, upravljanja i regulative. Bez toga, postoji rizik da digitalna transformacija ostane fragmentisana i da produbi postojeće nejednakosti u evropskim zdravstvenim sistemima.
Prevencija i otpornost: Smanjiti rizik pre nego što se sistem uruši
Druga sesija bila je posvećena prevenciji kao ključnom, ali i dalje nedovoljno iskorišćenom stubu zdravstvenih sistema širom Evrope.
Učesnici su diskutovali o tome zašto se sistemi i dalje dominantno fokusiraju na lečenje bolesti nakon njihovog nastanka, umesto na ranu detekciju, upravljanje rizicima i jačanje zajedničke (community-based) zdravstvene zaštite.
U diskusiji su učestvovali Dženifer O'Konor, ministarka zdravlja Irske, Sandra Galina, direktorka Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane (DG SANTE), Kasper Ernest, generalni direktor Evropske asocijacije zdravstvene zaštite (GIRP), Delfin Hinen, osnivač KickCancer-a, Stefan Vokstorm, viši potpredsednik za Evropu i Kanadu u AstraZeneci.
U uvodu je naglašeno da hronične bolesti predstavljaju jedan od najvećih pritisaka na zdravstvene sisteme i značajan rizik u kriznim situacijama, dok se prevencija i dalje često tretira kao komunikaciona politika, a ne kao strukturna funkcija sistema.
Ministarka Dženifer O'Konor predstavila je novi petogodišnji program javnog zdravlja u Irskoj, koji prvi put sistemski uvodi prevenciju kao centralni deo zdravstvene politike. Ona je istakla da program počiva na više stubova, uključujući: jačanje primarne i zajedničke zdravstvene zaštite, digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije, odgovor na klimatske promene, integraciju zdravstvenih i socijalnih politika, ali i razvoj modela koji drže pacijente van bolnica.
Posebno je naglasila koncept "Slaintecare" kao okvir za jačanje lokalnih zdravstvenih usluga i prevenciju u zajednici. Iako su sredstva za prevenciju i dalje ograničena, Irsku strategiju karakteriše ambicija da se taj udeo poveća kroz dugoročne reforme.
"Prevencija je put napred, ona donosi izazove, ali je zapravo temelj održivih zdravstvenih sistema," naglasila je.
Evropski zdravstveni sistemi nisu ograničeni nedostatkom sredstava, već neefikasnošću i podelom, stav je Kaspera Ernesta iz GIRP-a.
"Reforme" se kako smatra prečesto svode na tehnička prilagođavanja budžeta, dok je potrebno "ponovno osmišljavanje sistema", koje uključuje: bolju upotrebu postojeće infrastrukture, redefinisanje uloge farmaceuta i primarne zaštite i promenu modela finansiranja.
Tokom COVID-19 pandemije sistemi su pokazali da mogu brzo da uklone administrativne barijere, ali da se nakon krize veliki deo ponovo vraća.
Sandra Galina iz DG SANTE ukazala je da evropski zdravstveni sistem funkcioniše u kontekstu višestrukih kriza ("polycrisis"), uključujući geopolitičke tenzije, klimatske rizike i demografsko starenje.
Njen stav je da se koncept zdravlja mora posmatrati šire, kroz pristup "One Health", koji povezuje ljude, životinje i životnu sredinu, jer su rizici sve više međusobno povezani.
"Prevencija počinjev pre čoveka, to je pristup 'One health' koji povezuje životnu sredinu, životinje i ljude," pojasnila je ona i dodala da podela nije poželjna, ali da postoje ograničenja u nadležnostima EU, zbog čega se promene moraju graditi kroz saradnju država članica, a ne kroz nove institucionalne okvire.
"Potrebna su ulaganja i podsticaji jer tržište samo po sebi neće rešiti pristup lekovima za male grupe pacijenata," istakla je Delfin Hinen iz KickCancer-a i ukazala na nejednakosti u ishodima lečenja raka kod dece u Evropi.
Iako se u proseku beleži oko 80 odsto uspešnosti u lečenju dece od raka, razlike između zapadne i istočne Evrope i dalje dostižu i do 20 procenata. Takođe, razvoj novih lekova za najmlađe pacijente ostaje ograničen zbog tržišta, jer kako navodi mali broj pacijenata ne predstavlja komercijalni podsticaj za industriju.
Njen stav je da su potrebna veća javna ulaganja u istraživanja, jačanje akademskih i evropskih istraživačkih centara, unapređenje pristupa kliničkim studijama preko granica, potreba da se klinička istraživanja posmatraju kao deo standardne nege kod retkih bolesti.
Stefan Vokstorm iz AstraZeneke istakao je da su lekovi i medicinski napredak u proteklih 30 godina značajno doprineli produženju životnog veka, ali da Evropa suočava sa nekoliko izazova.
Najvažniji su činjenica da se oko 47 odsto novih lekova koji se globalno razviju ne stižu na evropsko tržište, prosečno vreme za odobrenje lekova iznosi oko 600 dana, a prisutan je i pad dostupnosti inovativnih terapija, delimično zbog globalnih geopolitičkih pritisaka i cenovnih politika.
On je upozorio da se inovacije moraju vrednovati kao deo prevencije i dugoročne održivosti sistema, jer direktno utiču na produktivnost i zdravlje populacije.
Zajednička poruka svih učesnika bila je da je prevencija ključna za dugoročnu otpornost sistema, ali da zahteva duboke promene u finansiranju, upravljanju i organizaciji zdravstvenih usluga.
(EUpravo zato)