Putovanje po Španiji često vodi do skrivenih dragulja – slikovitih gradića u unutrašnjosti zemlje, bogatih istorijom, kulturom i autentičnim ukusima. Jedno od takvih mesta je Muro de Alkoi, smešten u provinciji Alikante, u podnožju planinskog venca Sijera de Mariola.
Ovaj gradić nudi savršen spoj prirodnih lepota, kulturnog nasleđa i tradicionalne kuhinje. Idealan je za ljubitelje pešačenja, kao i za one koji žele da istraže obližnja arheološka nalazišta, poput pećine Beneito. Ulica po ulica, Muro de Alkoi svedoči o bogatoj prošlosti – kroz svoju arhitekturu, stare gradske zidine i običaje koji se prenose generacijama.
Ali, iako njegovo nasleđe traje vekovima, ime gradića poslednjih godina izaziva nezadovoljstvo među stanovnicima. Naime, lokalna zajednica želi da izbriše dodatak "de Alkoi" i vrati se jednostavnom i izvornom nazivu – Muro. Taj dodatak unet je kraljevskim dekretom još 1916. godine, najverovatnije kako bi se gradić razlikovao od istoimenog mesta na Majorci.
Stanovnici nikada nisu u potpunosti prihvatili ovu izmenu, a sada pokreću javnu raspravu kako bi se zvanično vratili na staro ime. Sergi Silvestre, opštinski savetnik za kulturno nasleđe, kaže da je cilj "da se otvori miran i uključiv dijalog o imenu koje ljudi i dalje svakodnevno koriste, dok nam se formalno i dalje nameće oblik koji ne osećamo kao svoj".
Organizovaniji i odlučniji
Ovo je treći pokušaj da se izvrši promena, pošto su prethodne dve inicijative propale. Ipak, ovog puta se čini da postoji veća odlučnost i organizovanost.
Pored ovog savremenog pitanja identiteta, Muro je mesto koje čuva brojne spomenike prošlosti. Na centralnom trgu nalazi se veličanstvena renesansna zgrada Casa Palacio, a odmah pored nje i neobični El Fumeral – nekadašnji dimnjak fabrike maslinovog ulja. Oko grada se prostiru stogodišnja stabla maslina, po kojima je ovaj kraj nadaleko poznat.
Jedan od posebnih lokalnih običaja jesu i keramičke pločice sa likovima svetaca i simbolima starih zanata, koje još uvek krase gradske zidine. Ta tradicija započeta je u 18. veku i potrajala je do 20. veka, ostavljajući upečatljiv trag na urbanoj slici Mura.
Kao i svako mesto sa karakterom, Muro ima i svoju autentičnu kuhinju. Među lokalnim specijalitetima izdvajaju se arroz al horno (pečeni pirinač iz rerne), bajoques farcides (punjene paprike), kao i Renyos de Masero – paradajz punjen lokalnim nadevom.
Bilo da se poseti zbog istorije, prirode, ukusa ili aktuelnih priča, Muro – sa ili bez "de Alkoi" – ostaje mesto koje ima šta da ispriča.
(EUpravo zato/Express)
