Ekstremna vrućina, produžena suša i jaki pljuskovi... Haotično vreme u Španiji nateralo je turiste da ove godine dvaput razmisle o poseti toj mediteranskoj zemlji.
Sa temperaturama koje su na nekim mestima dostigle 40°C, sunčano vreme više nije tako privlačno.
Druga polovina turističkog modela "sunce i plaža" takođe je ugrožena zbog klimatskih promena jer plaže u Španiji počinju da nestaju zbog porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih uslova.
"Primetili smo da u Španiji ima mnogo plaža koje su već pogođene erozijom, posebno kada postoje jaki talasi tokom zimskih oluja", kaže Markus Donat, koji vodi Grupu za klimatske promene u centru BSC u Barseloni.
Tokom nevremena na Uskrs, neke plaže u Barseloni suočile su se sa neviđenim gubitkom peska - i do 25 metara u širinu.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovo mogao da postane zabrinjavajući trend - sa potencijalno razornim uticajima na naprednu špansku turističku industriju.
Zašto nestaju plaže u Španiji?
Očekuje se da će klimatske promene ubrzati učestalost i jačinu oluja u budućnosti.
"Najveći problem je sve veća učestalost morskih oluja, čiji talasi pogađaju prvu liniju obale i nanose ogromnu štetu plažama i priobalnim objektima, kao što su marine i šetališta", objašnjava Horhe Olcina, profesor geografije na Univerzitetu Alikante.
To bi moglo dovesti do sužavanja plaža, uz gubitak upotrebljivog peska koji je dostupan turistima.
"Ovaj problem zahteva značajna ekonomska ulaganja svake tri ili četiri godine za popravku plaža i šetališta", kaže Horhe.
Španska vlada je decenijama govorila da obala pati od „generalizovanog procesa priobalne regresije" i da je uložila milione u zamenu peska na degradiranim plažama. Ali dugoročno, upozorava da neće biti moguće ispratiti zahteve svih opština koje zatraže takvu pomoć.
I to nije sve.
"Postoje predviđanja da će nivo mora porasti sa pola metra na jedan metar do kraja veka", kaže Markus i dodaje da te procene ne uključuju neke faktore kao što su, na primer, uticaj leda na Antarktiku koji se topi.
"Dakle, ovo bi moglo značajno povećati predviđanja", kazao je on.
Koje su španske plaže najosjetljivije na eroziju obale?
Neki španski regioni su ranjiviji od drugih - među njima i Katalonija.
Širom severoistočne Španije, porast nivoa mora i zimske oluje izjedaju obalu.
Izveštaj regionalne vlade iz 2017. sugeriše da je 164 km obale regiona - od ukupno 218 km proučavanih, pod visokim ili veoma visokim rizikom od erozije.
Očekuje se da će polovina plaža "propasti".
U Barseloni, čije su veštačke plaže postavljene pre 30 godina kada je grad bio domaćin Olimpijskih igara 1992. godine, situacija je još kritičnija.
Osam od devet plaža je pod visokim rizikom od morskih oluja. Grad već upozorava da bi neke mogle potpuno nestati.
„San Sebastijan bi mogao skoro da nestane u najgorem slučaju, dok bi ostale mogle da pretrpe smanjenje između 30 i 46 odsto", navodi se u klimatskom planu gradske skupštine Barselone za 2018-2030.
Od 700.000 kubnih metara peska koje je španska vlada poslala na obalu provincije Barselone 2010. godine, 70 odsto je od tada nestalo. Grad procenjuje da se svake godine ispere 30.000 kubnih metara peska.
Gledajući unapred, Barselona je okupila grupu stručnjaka za proučavanje budućnosti plaža.
U međuvremenu, praksa zamene peska se sve više doživljava kao bacanje novca i šteta po životnu sredinu.
Kako će erozija obale uticati na turizam u Španiji?
Obalna erozija mogla bi da ima alarmantne posledice po španski turizam, koji danas čini skoro 13 odsto i BDP-a i zaposlenosti u Španiji, i u velikoj meri zavisi od plaža.
Evropska komisija za putovanja (ETC) je već prijavila pad učestalosti turista na Mediteranu za 10 odsto u 2023. u odnosu na prethodnu godinu, zbog klimatskih promena i ekstremnih vremenskih pojava.
A Španija bi trebalo da bude jedna od najteže pogođenih zemalja EU u budućnosti, prema izveštaju o „Regionalnom uticaju klimatskih promena na evropsku turističku potražnju" koji je Evropska komisija objavila prošle godine.
U scenariju zagrevanja od 3°C u odnosu na predindustrijski nivo, turistička potražnja bi mogla pasti za skoro 10% - ili više od 15% u scenariju na 4°C, navodi se u izveštaju.
Prošle godine, UN su upozorile da je svet na putu zagrevanja za skoro 3°C prema trenutnim klimatskim planovima, što je daleko iznad sigurnog praga od 1,5°C koji je postavljen Pariskim klimatskim sporazumom.
Ali za sada, broj posetilaca nije zabrinjavajući, kao što pokazuju nedavni protesti zbog prevelikog turizma od Barselone do Malage.
"Porast nivoa mora, za sada, nema velikog efekta. Naprotiv, doživljavamo bum u dolasku turista", dodaje Horhe.
Ipak, španska turistička industrija suočava se sa pretnjom klimatskih promena na drugim frontovima.
"Najveći problem ostaje stalni gubitak toplotnog komfora usled porasta tropskih noći, sa temperaturama iznad 20ºC. Dakle, vrućina postaje nepodnošljiva", kaže Horhe.
Ovo bi moglo naterati turističke destinacije da ulažu u urbani dizajn, kao što je dodavanje više drveća i fontana na ulicama, kažu stručnjaci.
U međuvremenu, turisti već počinju da se okreću hladnijim severnim regionima zemlje, koje su dugo izbegavali.
Između 2019. i 2023. godine, rekordno vruće godine u Španiji, turistička potrošnja najviše je porasla u najmanje vrućim regionima Španije, pokazuje istraživanje španske kompanije za finansijske usluge CaikaBank, objavljeno u januaru ove godine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
