Spinalonga danas važi za veoma popularnu turističku destinaciju na Kritu, ali ovo ostrvce nosi i vrlo mračnu priču.
Poznato i kao ostrvo živih mrtvaca, nalazi se u prirodnoj uvali Elunda.
Iako se radi o vrlo malom području, Spinalongu krasi duga istorija posebno što je u prvoj polovini 20. veka ovde bila kolonija leproznih.
To je bila jedna od poslednjih aktivnih kolonija leproznih u Evropi, ali se stigma nastavila i dugo nakon evakuacije ostrva.
Spinalonga nije uvek bila ostrvo
Veruje se da su Venecijanci 1526. uništili deo poluostrva Elunde kako bi stvorili ostrvo koje je potom utvrđeno kako bi se čuvala luka drevnog Olusa.
Olus nije bio naseljen do sredine 15. veka kada je dobio na trgovačkom značaju zbog svojih slaništa.
Pošto su mesto napadali pirati i Turci, bilo je neophodno obezbediti ga, pa je uskoro Spinalonga postala jedno od najmoćnijih priobalnih utvrđenja na Mediteranu.
Pod vlašću Venecije je ostala čak i kada su ostatak Krita okupirali Otomani. Ipak, Otomansko carstvo je 1715. uspelo da osvoji ostrvce, posle čega se svaki trag Venecije izgubio.
Turci su otišli tek 1903. kada je ostrvo konačno ponovo pripalo Grčkoj.
Kolonija leproznih
Uprkos velikom kulturnom i istorijskom nasleđu koje seže sve do antike, Spinalonga je širom sveta poznata kao utočište leproznih.
Kolonija se tu nalazila od 1903. do 1957, a skoro 400 ljudi je tu živelo kada je zaraza izbila.
Lepra je bakterijska infekcija koja napada nerve, disajni trakt, kožu i oči. Najupečatljivija je deformacija, posebno lica i udova. Iako nije smrtonosna, može prouzrokovati druga oboljenja koja potom mogu biti pogubna.
Početkom 19. veka je kružilo mnogo zabluda o lepri, a verovalo se i da je nasledna.
Ubrzo se utvrdilo da je zarazna zbog čega su pacijenti morali odmah da budu izolovani, a u Grčkoj je za to određena Spinalonga.
Bilo je dosta strašnih priča o tome šta se sve događalo na ostrvu. Tada nije bilo ni infrastrukture, a ljudi su praktično čekali smrt u nehumanim uslovima. Nije bilo ni dovoljno vode za piće.
Lekari nisu imali dovoljno saznanja, pa su pacijente sa mnogo bezazlenijim oboljenjima, poput psorijaze, greškom slali na ostrvo, gde ih je dočekivala patnja.
Situacija je počela da se menja 1936. zahvaljujući Epaminondasu Remuntakisu, studentu Atinske škole prava koji je bio primoran na izgnanstvo iz Atine na Krit. Godinama se borio sa ovom bolešću koju je pokušavao da sakrije na sve moguće načine.
Kada je dospeo na ostrvo, osnovao je Bratstvo bolesnih Spinalonge kako bi poboljšao uslove pacijenata. Ceo svoj život je posvetio tome.
Prvi put su kuće oprane i dezinfikovane, otvoren je put, a uspostavljena je i neka vrsta gradske čistoće, pa čak i pozorište i bioskop. Ulicama se često promaljala klasična muzika sa zvučnika koje je donirao jedan oboleli.
Leprozni su nakon toga dočekali i generator koji je osvetlio njihovo naselje.
Korak po korak, meštani su počeli da grade zajednicu koja se nije zasnivala na pukom preživljavanju. Ljudi su se zaljubljivali i venčavali i rađali decu koja nisu uopšte bila zaražena.
Trudili su se da žive normalno koliko su mogli: vežbali su, išli u školu, otvorili su kafić i berbernicu, a mogli su i da idu u crkvu zahvaljujući svešteniku Krisantosu Kaculogianakisu koji se dobrovoljno prijavio da živi na ostrvu iako nije bio leprozan.
Srećom, broj pacijenta je počeo da opada 1948. kada se pojavio prvi lek. Poslednji stanovnik Spinalonge je ostrvo napustio 1962.
Ipak, stigma se tu nije završila.
Leprozni su posmatrani kao čudovišta, a čak i je samo ime ostrva budilo nelagodu.
Viktorijina priča o ostrvu
Britanska spisateljica, Viktorija Hislop, u romanu "Ostrvo", objavljenom 2005, ispričala je priču o Spinalongi i meštanima koji su izgradili život za sebe uprkos svim nedaćama.
Knjiga je bila veoma popularna, a ubrzo je snimljena i serija u Grčkoj koja je uspela da raščisti brojne predrasude.
Nekada "grobnica za žive", Spinalonga je danas drugo najposećenije mesto na Kritu pored Knososa.
Na ulasku u ostrvo može se videti natpis koji savetuje da ostavite nadu iza sebe, dok se na groblju upozorava da poštujete duše koje nisu uspele da pobegnu sa Spinalonge.
Ostrvo je zvanično preimenovano u Kalidron, ali prošlost Spinalonge ne može da se izbriše.
(EUpravo zato)
