Srpske banje su poslednjih godina doživele procvat, a neke od njih dugo su već u vrhu najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji.
Sokobanja ili Vrnjačka banja na turističkoj mapi Srbije vode se kao Partizan i Crvena Zvezda kada je sport u pitanju. Rivalitet između njih rezultira time da se godinama smenjuju na tronu najposećenijih banja, a obe imaju velike turističke potencijale i dobru ponudu za sve generacije turista.
Direktor Turističke organizacije Sokobanje, Ljubinko Milenković, kaže da ove godine Sokobanja beleži dobru posećenost, te da je ona negde na prošlogodišnjem nivou kada se uzme u obzir period od 1. januara do 15. avgusta.
Koja je razlika između srpskih i evropskih banja?
Razlika je pre svega u turističkoj infrastrukturi i turističkoj suprastrukturi, kaže Milenković.
"Kada su u pitanju banje u Zapadnoj Evropi, one su su daleko razvijenije i u smislu putne infrastrukture i tog nekog uređenja kada su sami objekti u pitanju u kojima se sprovode spa usluge. Tu mislim i na velike velnes i spa centre. Na nekom višem nivou je usluga u tim banjama, ne samo po pitanju sadržaja već i po pitanju kvaliteta pojedinačnih usluga (usluge smeštaja, spa centara i ugostiteljske usluge)", navodi on.
S druge strane, kako navodi, postoje objekti u srpskim banjama koji mogu da se mere sa ovakvim centrima i po kvalitettu usluga i po uređenosti ambijenta.
"Naše destinacije kao što su Sokobanja ili Vrnjačka banja nisu uređene na tom nivou kakve su banje Zapadne Evrope u smislu infrastrukture", priča Milenković i dodaje:
"Banje Zapadne Evrope su uglavnom manja mesta, centri na kojima je na jednom manjem prostoru uređen boravak turistima. To nisu velika naselja gde ima dosta domicionalnog stanovništva, ali naravno da ima izuzetaka".
Prednosti srpskih banja
Kada su u pitanju banje u Istočnoj Evropi, možda su naše i kvalitetnije i bolje, ako navedemo ove usluge o kojima govorimo, smatra Milenković.
"Srpske banje imaju to što je privlačno turistima, i domaćim i stranim, što po veoma povoljnim cenama možete da dobijete odličan kvalitet usluge i mi smo tu zaista konkurentni u odnosu na sve banje", pojašnjava direktor Turističke organizacije Sokobanja.
Govoreći o pogodnostima, on dalje navodi da su naše banje lako dostupne i što je i najvažnije, to što je lokalno stanovništvo koje živi u našim banjama izuzetno naklonjeno turistima.
Ljubaznost, pristupačne cene, domaće namirnice, gastonomija, lokalne manifestacije...
"Kod nas je izražena gostoprimstvo, ljubaznost meštana, vrlo su neposredni u kontaktu i komunikaciji sa ljudima. To je veoma bitno turistima koji nam dolaze iz Zapadne Evrope jer zbog ovakve dinamike života i globalizacije koja je zahvatila ceo svet, veoma je izražena otuđenost među ljudima, naročito u tom razvijenijem svetu. Kod nas je velika prednost ta srdačnost jer meštani uvek nađu vreme za gosta kako bi mu boravak učinili ugodnijim", pojašnjava naš sagovornik.
Još jednu stvar izdvaja kao posebno važnu.
"Svaka naša banja, kao i sama Sokobanja, poseduje izuzetno lepo prirodno okruženje. Jer kada dođete u Sokobanju, niste samo u banji, za razliku od većine tih banjskih centara u Evropi o kojima smo pričali. Ovde, vi ste istovremeno i na planini, i na jezeru, i na reci, ali i u ekološkoj sredini, pa tako imate izuzetno sadržajan boravak. Zato nam se gosti i zadržavaju na duže periode i dolaze ponovo, mnogi od njih iz godine u godinu", tvrdi Milenković.
Kao srpsku prednost ističe i gastronomski momenat koji važi, ne samo za banje, već i za ostale turističke destinacije u Srbiji.
"Pre svega, postoji i primarna i stočarska poljoprivredna proizvodnja gde imate i hranu koja potiče od domaćih namirnica, a koja je izuzetnog ukusa. Naša nacionalna kuhinja je veoma atraktivna. S druge strane, imamo dosta specijalizovanih restorana koji na meniju imaju i internacionalnu kuhinju, ali poseban je doživljaj ukoliko je hrana pripremljena od domaćih i kvalitetnih namirnica. To je takođe nešto što kod nas po povoljnim cenama turisti mogu da kupe i ponesu (sir, čajevi, rakija, slatka, džemovi...)", kaže naš sagovornik.
Takođe, poznati smo, navodi, i po velikom broju loklanih manifestacija različitog tipa, pa je i to naš plus kada je u pitanju poseta, i domaćih i stranih turista.
Prema njegovim rečima, srpske banje imaju i svoje prednosti i mane u odnosu na evropske.
"Sve u svemu, prateći Nacionalnu strategiju razvoja turizma, iskreno očekujem da će naše banje u nekom narednom periodu dostići i taj drugi nivo usluga koje banje u zapadnom svetu danas već imaju", kaže on.
Posećenost i evidencija gostiju
Ove godine Sokobanja beleži dobru posećenost, i ona je negde na prošlogodišnjem nivou kada se uzme u obzir period od 1. januara do 15. avgusta, kaže Milenković.
Dodaje da je u jednom trenutku bilo manjeg pada u broju gostiju, ali da to nisu sasvim merodavni podaci zbog prilično "aljkavog" vođenja evidencije naših stanodavaca.
"Tome je doprinela i neka, da kažem, opuštenost nekih od naših stanodavaca jer su se nakon akcije podele vaučera od strane države (ove godine je bilo podele vaučera samo jednom) malo opustili u vođenju evidencije o gostima u centralnom informacionom sistemu E-turista, pa ne možemo da govorimo o skroz preciznim podacima", navodi naš sagovornik.
Na taj manji pad, kaže, uticao je i odlazak srpskih turista na grčko primorje koja je veoma konkurentna cenama naših turističkih destinacija.
"Ipak, uzimajući sve u obzir, prema svim podacima i rezervacijama za naredni period, sa turističkim prometom i brojem ostvarenih noćenja, mi smo definitivno na nivou prošle godine", pojašnjava Milenković.
Porast broja inostranih turista
Prema njegovim rečima, ono što je jako važno da se istakne je porast broja inostranih turista.
"Od 2022. godine broj inostranih gostiju u Sokobanji se udvostručio. Sokobanja je inače, mereno brojem noćenja domaćih turista, najposećenija turistička destinacija. Udeo stranih turista je bio manji i kretao se od 2 do 3 odsto na godišnjem nivou od ukupnog turističkog prometa. Sada, 2024. godine je to već preko 8 odsto, i taj procenat se još malo pa utrostručio" priča naš sagovornik.
O zemljama iz kojih dolaze strani turisti, Milenković navodi da su to u najvećem broju gosti iz bivših jugoslovenskih zemalja, među kojima prednjači Severna Makedonija.
"Na drugom mestu je susedna Bugarska, na trećem Rusija, na četvrtom Rumunija. Iza njih su Hrvatska i BiH, kao i Crna Gora. Imamo goste iz Austrije, Italije, Nemačke, a to podrazumeva i naše ljude koji imaju dvojno državljanstvo, i delom isključivo njihove državljane. Međutim, otvaranjem hotela visoke kategorije, kao što je Sunce, u našu banju dolaze i gosti iz udaljenijih zemalja pa tako imamo goste iz Japana, Indije, Australije, Venecuele, Argentine, sa Islanda, tako da je taj kvalitet i nivo usluga otvorio mogućnost dolaska, da kažem, platežnijih i dosta zahtevnijih gostiju," zaključuje Milenković.
(M.A./EUpravo zato)
