Zbog rekordnog broja posetilaca koji ovog leta posećuju Španiju, region Kosta del Sol preduzeo je pre početka sezone preventivne mere protiv jednog neželjenog efekta prekomernog turizma o kome se manje govori: uriniranja u moru.
Inspiracija za ovu meru bio je grad Viga na severu Španije, koji je pre dve godine uveo kazne do 750 evra za "fiziološko olakšavanje na plaži ili u moru", Marbelja je ispratila taj primer i više nego udvostručila sopstvenu kaznu (koja je ranije iznosila 300 evra) da odgovara kazni u Vigu.
Početkom jula gradski odbornici grada Marbelje u provinciji Malaga glasali su za "da” kada je u pitanju zaštita mora i na taj način usvojena je uredba kojom se zabranjuje podvodno mokrenje na 25 plaža u Malagi.
Javno mokrenje je zabranjeno i na kopnu, ali to je nešto lakše policiji da utvrdi. Još uvek nije poznato kako spasioci prepoznaju turiste koji se krišom vrše malu nuždu u moru.
Još pravila
"Fiziološko oslobađanje" nije jedina zabrana koja se pominje u novom pravilniku, koji tek treba da prođe javnu raspravu pre nego što postane zakon.
Ljudima na plaži u Marbelji više neće biti dozvoljeno da se igraju lopticama u vodi, niti da rezervišu prostor sa suncobranom. Postoje i nova pravila o držanju pasa van vode i njihovom ograničavanju samo na plaže za pse.
Pušači i oni koji koriste vejp imaju pravo da nastave da puše, ali postoje kazne za bacanje opušaka ili ostataka hrane.
Pozivaju se turisti na odgovornost
Vigo u severnom regionu Galicije ima kaznu od 750 evra za vršenje nužde na moru od 2022, nazivajući to "kršenjem higijenskih i sanitarnih propisa".
U međuvremenu, u primorskom Benidormu u Valensiji mogli biste da budete kažnjeni sa ogromnih 660 evra za korišćenje sapuna ili šampona pod tuševima na plaži. Letovalište takođe kažnjava pušače (2.000 evra) i one koji uživaju u kasnim noćnim satima: odlazak na plažu između ponoći i sedam ujutru može da vas košta 1.200 evra.
Pušenje je takođe zabranjeno na brojnim plažama širom Majorke, Ibice i Menorke.
O tome da li je mokrenje u moru dobro ili nije za ljude i životnu sredinu, raspravlja se dugo. Dok neki stručnjaci smatraju da ono ne šteti je ljudski urin je 95 odsto vode, a prisutni natrijum-hlorid, već postoji u morskoj vodi, drugi smatraju da urin može da bude toksičan za životinje iz okeana zbog tih preostalih pet odsto koji sadrže sve – od uree (sa visokim sadržajem azota), bakterija I ostataka iz lekova.
(JA/EUpravo zato)
