Civilna zaštita na delu: Srbija članica mehanizma od 2015

Ovaj izuzetno važan instrument za pomoć u sektoru civilne zaštite olakšava saradnju u reagovanju tokom vanrednih situacija, pripremi i prevenciji između zemalja članica, kao i nekoliko drugih evropskih zemalja koje nisu članice EU.

Od 2001. Mehanizam EU-a za civilnu zaštitu aktiviran je više od 700 puta unutar i izvan EU-a.

Situacije u kojima je u poslednje vreme aktiviran uključuju bile su zemljotres u Turskoj i Siriji (2023.), rat Rusije protiv Ukrajine (2022. - 2023.), vanrednu zdravstvenu situaciju zbog bolesti COVID-19 (2020. i 2022.), šumske požare u Evropi (2021. i 2022.) epatrijacije iz Avganistana (2021.).

Srbija članica Mehanizma od 2015. godine

I pre toga, tokom razornih poplava u maju 2014. godine, Srbiji je pružena pomoć kroz Mehanizam civilne zaštite EU i ta operacija je bila jedna od najvećih otkad je ovaj instrument solidarnosti uspostavljen.

Koliko je značajan Mehanizam civilne zaštite EU govori i podatak o njegovom aktiviranju od strane Republike Grčke kada je u julu 2023. godine buknuo požar, i pomoći koja je stigla u najkraćem roku.

Među zemljama koje su pružale pomoć Grčkoj su Bugarska, Kipar, Hrvatska, Francuska, Italija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Malta, koje su u najkraćem roku poslale 424 vatrogasca i 104 vozila za gašenje požara. Među zemljama koje su poslale pomoć, bila je i naša Srbija.

Tokom poslednjih nekoliko godina, srpski vatrogasci i spasioci bili su angažovani u čitavom regionu na pružanju pomoći usled različitih neprilika koje su zadesile zemlje u okruženju.

"Što se tiče međunarodne spasilačke pomoći, imali smo prošle godine tokom februara meseca u Turskoj razorni zemljotres. Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova su bili upućeni na tlo Turske kako bi pružili pomoć u akcijama zaštite i spasavanja. Zatim, Grčka leta 2021. godine - na ostrvu Evija naši vatrogasci i spasioci su pokazali zavidne rezultate u pomoći kolegama iz Grčke i u sadejstvu sa drugim međunarodnim timovima. Isto su u pitanju bili šumski požari. Istog leta ne smemo da zaboravimo pomoć koja je pružena od strane kolega iz helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova. Tada su i helikopteri jedinice MUP-a, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije, bili poslati u pomoć Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj. Pretprošle godine smo isto imali saradnju sa helikopterskom jedinicom u Republici Sloveniji, usled šumskih požara. U Albaniju novembra 2019. godine, srpski tim je bio upućen na tlo Drača, kako bi pružio pomoć nakon razornog zemljotresa, a pre toga pružena je pomoć Severnoj Makedoniji nakon poplava. U Grčkoj pre nekoliko godina Hilandar je bio ugrožen - naši vatrogasci i spasioci su učestvovali u gašenju požara. To je nešto najbitnije u poslednjih nekoliko godina gde smo bili angažovani", rekao je za Euractiv.rs Miloš Milenković, pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice, Sektora za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Centralizovan sistem

"Sa ponosom naglašavamo da je naš sistem, odnosno upravljanje vanrednim situacijama, pogotovo aktiviranje spasilačkih jedinica, centralizovan. Šta to znači? Znači da kada se dobije nalog ministra, pomoćnik ministra - načelnik sektora daje zadatak da se što pre napravi spisak ljudstva, vozila i tehnike koji će se uputiti u državu koja je zatražila pomoć. Tako da nema dobrovoljnosti, već u skladu sa nekim dodatnim procenama i angažmanom u svojim jedinicama donosi se odluka koji će profesionalni pripadnici spasilačkih jedinica biti upućeni u državu pogođenu određenim opasnostima (elementarnom ili tehničko-tehnološkom nepogodom). Centralizovani sistem znači da za par desetina minuta već su spremni spiskovi ljudi sa opremom i tehnikom koji će biti upućeni u neku državu koja je zatražila pomoć", kazao je Milenković.

(M.A./EUpravo zato/Euractiv.rs)