Za pripadnike generacije Z uspešna karijera više ne znači nužno napredovanje na rukovodeću poziciju. Umesto višeg statusa i veće plate, sve više mladih zaposlenih prednost daje ravnoteži između poslovnog i privatnog života, čak i kada to znači odustajanje od unapređenja.
Ovakav trend postaje ozbiljan izazov za kompanije koje se već suočavaju sa problemom pronalaženja i razvoja budućih lidera.
Prema rečima Tomaša Šklarskog, izvršnog direktora kompanije Enpulse i stručnjaka za angažovanost zaposlenih, istraživanja pokazuju da svega oko šest odsto pripadnika generacije Z želi da u budućnosti obavlja više menadžerske funkcije.
"To predstavlja veliki problem za kompanije i njihove organizacione strukture, jer bez novih rukovodilaca postaje sve teže obezbediti dugoročnu efikasnost poslovanja", rekao je Šklarski za Euronews.
Sve više odgovornosti, sve manje zainteresovanih
Jedan od glavnih razloga zbog kojih mladi izbegavaju rukovodeće pozicije jeste obim odgovornosti koji takvi poslovi nose.
Poslednjih godina broj zaposlenih kojima upravlja jedan menadžer značajno je porastao. Prosečna veličina tima gotovo je udvostručena, sa oko šest na dvanaest zaposlenih.
To znači da su menadžeri pod sve većim pritiskom. Sa jedne strane odgovaraju upravi i vlasnicima za ostvarenje poslovnih ciljeva, a sa druge treba da vode računa o razvoju zaposlenih, njihovoj motivaciji i dobrobiti, često u znatno većim timovima nego ranije.
Šklarski smatra da je generacija Z pažljivo procenila šta znači biti rukovodilac i zaključila da odgovornost često ne opravdava žrtvu.
"Mladi veoma dobro vide koliko je posao menadžera zahtevan. Oni su odgovorni i pred nadređenima i pred sve brojnijim timovima kojima je potrebna stalna podrška", objašnjava on.
Izazov koji posebno pogađa Evropu
Pad interesovanja za rukovodeće pozicije nije problem samo pojedinačnih kompanija, već globalni trend koji bi mogao posebno da pogodi Evropu.
Evropsko tržište rada već se suočava sa demografskim promenama i smanjenjem broja radno sposobnog stanovništva, zbog čega će u narednim godinama biti sve manje ljudi koji mogu da preuzmu vodeće funkcije.
"Ako ne budemo razvijali novu generaciju menadžera i pripremali ljude da vode timove, organizacije će se suočiti sa sve većim problemima u održavanju efikasnosti", upozorava Šklarski.
Može li veštačka inteligencija da zameni šefa?
Iako veštačka inteligencija sve više automatizuje poslovne procese, stručnjaci smatraju da neće moći da nadoknadi nedostatak rukovodilaca.
Još nije jasno da li bi zaposleni bili spremni da prihvataju instrukcije koje donosi algoritam niti da li bi AI mogao uspešno da preuzme ulogu menadžera.
Vođenje ljudi i dalje podrazumeva veštine koje tehnologija teško može da zameni empatiju, izgradnju međuljudskih odnosa, motivisanje zaposlenih i donošenje odluka koje uzimaju u obzir ljudsku stranu poslovanja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
