Prosečno radno vreme tokom jedne sedmice u Sloveniji bilo je 38,3 sata, ali je njen plasman slabiji kada je reč o produktivnosti rada.
Eurostat je objavio podatke o stvarnom radnom vremenu zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u starosnoj grupi od 20 do 64 godine, pa su izneli podatke da je prosečan građanin EU prošle godine na svom primarnom poslu radio 35,9 sati nedeljno, a deset godina radnije, taj prosek je iznosio 36,9 sati.
Najviše su radili zaposledni u Grčkoj, nešto manje od 40 sati, 39,6, a odmah iza njih su Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, zatim Litvanija sa 38,4 sata, a na petom mestu se nalazi još jedan sused Srbije, Slovenija, sa prosekom od 38,3.
U odnosu na 2015. godinu, radna nedelja u Sloveniji skraćena je za 0,7 sati.
Ispod proseka ili pri dnu liste nalaze se uglavnom razvijene ekonomije zapadne i severne Evrope, pa su najkraću radnu nedelju imali Holanđani sa samo 31,9 sati, potom Nemci i Danci sa po 33,9 sati, tik iza njih je Austrija sa 34,0 sata, a potom Belgija i Finska.
Produktivnost rada
Kada se govori o produktivnosti rada, koja se meri realnim BDP-om ostvarenim po radnom satu, podaci Eurostata pokazuju drugačiju sliku, pa je najproduktivnija Irska sa oko 225% proseka EU, slede Luksemburg sa 153%, Belgija sa 130%, Danska i Holandija sa nešto više od 114%, kao i Austrija sa nešto više od 111%.
Ispod proseka su članice Evropske unije iz južne, centralne i istočne Evrope koje još sustižu prosečan nivo razvoja Evropskeunije, pa su na začelju liste Bugarska sa 59%, Grčka sa 67%, Letonija sa 70% i Mađarska sa nešto više od 73%.
(Izvor: EUpravo Zato / seebiz.eu)