Za stotine hiljada ljudi širom Evrope vikend nije rezervisan za odmor. Prema najnovijim podacima Eurostata, više od petine zaposlenih u Evropi, oko 21,3 odsto, redovno radi subotom i nedeljom.
Najveći procenat radnika koji rade vikendom beleži se u zemljama Balkana i Mediterana. Prednjači Grčka, gde čak 41 odsto zaposlenih i samozaposlenih radi tokom vikenda. Slede Bosna i Hercegovina sa 33 odsto, kao i Malta, Kipar i Severna Makedonija sa po 32 procenta.
S druge strane, sever i istok Evrope imaju znatno niže stope rada vikendom. U Litvaniji vikendom radi samo četiri odsto zaposlenih, dok je taj procenat u Mađarskoj sedam, a u Poljskoj 7,5 odsto.
Očekivano, vlasnici firmi i samozaposleni mnogo ređe imaju slobodne vikende nego klasično zaposleni radnici. Čak 46 odsto preduzetnika i poslodavaca radi vikendom, dok je među zaposlenima taj procenat 18,5 odsto.
Kada se posmatraju samo zaposleni, Grčka, Kipar i Severna Makedonija ponovo zauzimaju vrh liste, sa više od 30 procenata radnika koji rade subotom i nedeljom. Iza njih nalaze se Švajcarska i Malta, sa oko 29 odsto.
Kod samozaposlenih situacija je još izraženija. U Grčkoj čak 75 odsto preduzetnika radi vikendom, dok visoke procente beleže i Belgija sa 66 odsto i Francuska sa 60 procenata.
Rad vikendom ne znači nužno i veći broj ukupnih radnih sati, ali podaci za Grčku potvrđuju da građani te zemlje generalno rade više od proseka Evropske unije.
Najviše vikendom rade zaposleni u uslužnim delatnostima i prodaji, skoro polovina njih, odnosno 47,6 odsto. Slična situacija je i u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde vikendom radi 47,2 odsto zaposlenih. Čest rad vikendom karakterističan je i za fizičke i rutinske poslove koji zahtevaju veći fizički napor.
Dok deo Evrope i dalje radi gotovo bez pauze, pojedine zemlje eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom. Najnoviji primer je Poljska, koja je tokom leta 2025. pokrenula pilot-projekat smanjenja radne nedelje sa 39 na 35 sati bez smanjenja plata.
Zaposleni su mogli da biraju između tri modela, šest sati rada dnevno, trodnevnog vikenda ili dodatnih dana odmora. Projekat je obuhvatio 90 javnih i privatnih kompanija i oko 5.000 zaposlenih, a rezultati će biti analizirani 2027. godine.
Slične testove četvorodnevne radne nedelje ranije su sprovodile i Velika Britanija, Nemačka, Portugal, Island, Francuska i Španija.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
