Ukupna trgovina Srbije u 2024. godini dostigla je vrednost od 75,3 milijardi dolara, što predstavlja rast od 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, objavio je Republički zavod za statistiku. Izraženo u evrima, razmena je iznosila 69,5 milijardi.
U toku godine izvezeno je robe u vrednosti od 33 milijardi dolara (rast od 6,8 odsto), dok je uvoz dostigao 42,3 milijardi dolara (rast od 6,1 odsto). Kada se izraze u evrima, izvoz je vredeo 30,5 milijardi, a uvoz 39 milijardi evra. Tako je trgovinski deficit iznosio 9,2 milijardi dolara, odnosno 8,5 milijardi evra, što je povećanje od 3,6 odsto, odnosno 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Pokrivenost uvoza izvozom porasla je na 78,2 odsto, u poređenju sa 77,7 odsto iz 2023. godine.
Kada se spoljnotrgovinska razmena posmatra prema regionima, najviše robe iz Srbije plasirano je iz Vojvodine, koja je učestvovala sa 34,3 odsto u ukupnom izvozu. Beogradski region zauzeo je drugo mesto sa 22,7 odsto, dok su Južna i Istočna Srbija učestvovale sa 21,3 odsto, a Šumadija i Zapadna Srbija sa 20,4 odsto.
S druge strane, kada je reč o uvozu, Beogradski region je apsolutni lider, sa udelom od 43,9 odsto u ukupnom uvozu. Slede Vojvodina sa 32,3 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija sa 13,4 odsto, dok je u Južnu i Istočnu Srbiju stiglo svega 8,7 odsto ukupnog uvoza.
Republički zavod za statistiku (RZS) objašnjava da se podaci o uvozu i izvozu po regionima odnose na mesto sedišta vlasnika robe u trenutku kada je carinska deklaracija prihvaćena. To znači da vlasnik robe, bilo da je proizvođač, uvoznik, izvoznik ili korisnik, određuje kako se teritorijalno evidentira promet. Na primer, uvoz nafte i gasa se većinski beleži u Vojvodini i Beogradu, iako se ti energenti koriste širom Srbije.
EU glavni trgovinski partner
Tokom 2024. godine, Evropska unija ostala je glavni trgovinski partner Srbije, sa 58,8 odsto udela u ukupnoj razmeni.
Najveći izvoz Srbije otišao je u Nemačku, čak 4,7 milijardi evra. Slede Bosna i Hercegovina sa 1,9 milijardi, Kina koja je izbila na treće mesto sa 1,8 milijardi, Italija sa 1,7 milijardi i Mađarska sa 1,4 milijarde evra.
Na uvoznoj strani, Kina i Nemačka gotovo su izjednačene: iz Kine je uvezeno robe za 5,13 milijardi evra, a iz Nemačke 5,11 milijardi. Slede Italija sa 2,8 milijardi, Turska sa 2 milijarde, i Mađarska sa 1,7 milijardi evra.
Posmatrano po regionima, CEFTA je odmah iza EU kada je reč o značaju za trgovinu Srbije. Sa zemljama ove zone Srbija je ostvarila trgovinski suficit od tri milijarde dolara.
U okviru susedstva, Crna Gora najviše uvozi električnu energiju i lekove, dok Bosna i Hercegovina najviše uvozi gasna ulja i motorni benzin iz Srbije. Severna Makedonija uvozi pre svega struju i električne provodnike.
Najveći spoljnotrgovinski deficit Srbija beleži u razmeni sa Kinom, najpre zbog velikog uvoza telefona za bazne stanice i laptopova.
Kada je reč o najznačajnijim izvoznim proizvodima Srbije, na vrhu liste su:
- Električne mašine i uređaji – 3,57 milijardi evra
- Obojeni metali – 1,85 milijardi
- Pogonske mašine i aparati – 1,8 milijardi
- Rude metala – 1,77 milijardi
- Proizvodi od kaučuka – 1,36 milijardi evra
- Na listi uvoznih proizvoda prednjače:
- Električne mašine i aparati – 2,6 milijardi evra
- Nafta i naftni derivati – 2,4 milijarde
- Putnička vozila i druga drumska vozila – 1,84 milijarde
- Industrijske mašine – 1,7 milijardi
- Farmaceutski i medicinski proizvodi – 1,6 milijardi evra
(EUpravo zato/RZS)
