Narodna banka Srbije je putem ankete sa šest domaćih trgovinskih lanaca napravila istraživanje o akcijskog prodaji a rezultati pokazuju da je unačaj ovakvog vida prodaje sve veći.
Analitičari NBS navode da je inflacija u proteklom periodu širom sveta uticala na izmene u navikama potrošača i strukturi njihove potrošačke korpe.
Jedna od tih promena je rast važnosti akcijske prodaje koja u domaćim trgovinskim lancima učestvuje sa 30 do čak 60 odsto u prometu.
Akcijska prodaja se prema važećem zakonu o trgovini definiše kao „prodaja robe ili usluga po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan", stoji u dokumentu u okviru najnovijeg Izveštaja o inflaciji.
Napominje se takođe da se u regulativi EU po pitanju akcijske trgovine ne primenjuje princip jedinstvenog vremenskog ograničenja akcijske cene, već je naglasak na istinitosti istaknute akcijske cene, kao i na tome da je ona praćena odgovarajućim obimom ponude po datim uslovima.
Koliko akcija treba da traje?
Narodna banka Srbije ističe da je ograničenje trajanja akcijske prodaje kod nas na razdoblje od najviše 31 dan motivisano potrebom da se potrošači ne dovedu u zabludu u pogledu povoljnijih uslova kupovine nego što zapravo jesu ako bi ove akcije previše trajale".
Kako navode, po ovom pitanju postoje različita mišljenja.
Jedno od njih je i predlog u prošlogodišnjoj Beloj knjizi Saveta stranih investitora da bi trebalo produžiti trajanje akcijske prodaje na dva meseca, što bi, kako je procenjeno koristilo svima, i potrošačima i trgovcima.
U Osvrtu NBS stoji da su s druge strane, stavovi pojedinih trgovaca da prekomerno trajanje akcijske prodaje dovodi u pitanje samu redovnu cenu proizvoda i da može dovesti u zabludu potrošače po pitanju percepcije realnog efekta snižene cene.
Stoji i podatak da se dominantno učešće odnosi na nedeljne i mesečne akcije, dok su vikend-akcije kao format akcijske prodaje manje zastupljene.
„Ovde bismo pomenuli i koncept trajno niskih cena, koji je u skorije vreme postao aktuelan i koji je prisutan u većini trgovinskih kompanija koje su učestvovale u anketi, ali je učešće ovog oblika akcijske prodaje za sada nisko. To bi se moglo dovesti u vezu s tim da je ovaj oblik tek u začetku i da je krenuo s popuštanjem zastoja u globalnim lancima snabdevanja", napominju autori osvrta „Analiza akcijskog prometa u trgovinskim lancima na bazi ankete NBS".
Takođe je navedeno da su akcije učestalije što je , kako se ističe, bilo omogućeno i smanjenjem troškovnih pritisaka i manje učestalim zahtevima od strane dobavljača za korekcijama cena naviše.
Učešće akcijskog prometa u ukupnom prometu šest trgovinskih lanaca koji su učestvovali u anketi NBS, prema aktuelnim podacima, kreće se u rasponu od 30 do 60 odsto, uz prosečnu vrednost od oko 45 odsto.
Ono što se uočava jeste da je kod većine kompanija (čak pet od šest) porastao aktuelni nivo akcijskog prometa u odnosu na višegodišnji prosek, što je i bilo u skladu sa očekivanjima po osnovu promena navika potrošača i na osnovu informacija koje su trgovinske kompanije iznele na sastancima.
Kao dodatna objašnjenja ovih trendova spominju se i povećanje konkurencije među kompanijama na tržištu, kao i koncept poslovne strategije da se privuku potrošači.
Trgovci, međutim, nisu i jedina karika u lancu akcijskih prodaja jer deo troškova snose i proizvođači i dobavljači.
„Većina trgovinskih kompanija u većoj meri snosi troškove akcija u odnosu na svoje dobavljače a prosečan udeo troškova trgovinskih kompanija iznosi oko 60 odsto", rezultat je ankete NBS sa trgovinskim lancima.
Takođe, iz NBS primećuju i da je kod onih trgovinskih kompanija koje imaju svoje trgovinske marke, učešće ovih proizvoda u ukupnoj akcijskoj ponudi značajno i kreće se od 20 do čak 80 odsto.
Šta se najviše kupuje na akcijama?
Kada je reč o strukturi akcijske prodaje, u anketi je NBS ponudila tri kategorije za odgovore- prehrambeni proizvodi, proizvodi kućne hemije i za ličnu negu, na osnovu toga da one čine najveći deo asortimana na rafovima.
Pokazalo se da je učešće akcijskog prometa kod prehrambenih proizvoda blisko učešću ukupne akcijske trgovine i kreće se u proseku oko 45 odsto.
Kod proizvoda iz kategorije kućna hemija i lična nega u proseku se oko 70 odsto ostvarenog prometa realizuje putem akcija.
Autori Osvrta zaključuju na osnovu toga da je povećano učešće akcijske kupovine postalo jedna od karakteristika promene u kupovnim navikama potrošača.
"Kupci su danas prilično informisani o ponudi na tržištu i o samim cenama proizvoda. Stoga se i trgovinski lanci bore da privuku što više potrošača i ostvare veći promet atraktivnošću ponude, imajući u vidu da je ostvaren promet od velikog značaja za uspeh kompanije", stoji u dokumentu.
Da li ima prostora za smanjenje marže?
Inače, centralna banka je prošle godine pokrenula pitanje visine trgovinskih marži domaćih lanaca tako što je objavila analizu na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca u prethodne tri godine.
Ta analiza pokazala je da su trgovinske marže te grupe trgovaca bile nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,6 odsto, a da je stopa trgoviskih marži u istom periodu porasla za dva procentna poena.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković je u avgustu prošle godine pozvala trgovce da „ne iskorišćavaju trenutak u kakvom se nalazimo".
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
