Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora. Godišnja kvota za bescarinski uvoz smanjena je za 47%, dok će se na sav uvoz van te kvote plaćati carina od 50%.
Zoran Marković, predsednik Samostalnih sindikata metalaca Srbije, upozorava za da su ugrožena brojna radna mesta i da je neophodna hitna diplomatska akcija države.
Odluka Evropske unije da drastično smanji kvote za bescarinski uvoz čelika na 18,3 miliona tona i udvostruči carine na uvoz izvan tih okvira ima za cilj zaštitu oko 2,5 miliona radnih mesta u zemljama članicama. Međutim, za Srbiju, koja se nalazi u grupi zemalja sa Kinom, Turskom i Indijom, ove mere predstavljaju "veliku prekretnicu i opasnost", smatra Zoran Marković za RTS.
Ugroženo Smederevo i prateća industrija
Marković je istakao da je smederevska železara Hestil, koja zapošljava oko 4.400 radnika, posebno ranjiva jer je 60 do 70% svoje proizvodnje usmeravala ka tržištu EU.
"Ako železara, koja je radila sa jednom visokom peći i proizvodila oko 400.000 tona godišnje, sada doživi pad, imaćemo ogroman problem. To nas dovodi u težak, nezavidan položaj koji može rezultirati smanjenjem proizvodnje za više od 50%, a samim tim i otpuštanjem radnika"; upozorava Marković.
On naglašava da se direktni efekti već osećaju kroz pritisak na zarade i slanje zaposlenih na plaćena odsustva. Prema podacima sindikata, u ovoj kalendarskoj godini već je oko 7.295 radnika upućeno na plaćeno odsustvo, dok je prošle godine taj broj u realnom sektoru iznosio preko 12.600.
Stroža kontrola porekla i "zelena" transformacija
Dodatni izazov predstavlja najava EU da će pojačati kontrolu celokupnog lanca proizvodnje. Tražiće se podaci o tome gde je čelik istopljen i gde je primarno oblikovan, čime se onemogućava izvoz poluproizvoda radi zaobilaženja kvota.
Marković ukazuje i na problem visoke energetske zavisnosti domaće industrije i učešće fosilnih goriva, što otežava prilagođavanje novim standardima.
"Država treba da pomogne u investiranju u tehnologiju sa niskim emisijama CO2 kako bismo zaštitili naše tržište i radnike. Odlaganje investicija znači da nas vreme pregazi i da nećemo moći da pratimo trku sa evropskim, kineskim ili indijskim čeličanama"; navodi predsednik sindikata.
Diplomatija kao jedino rešenje
Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, uzda se u pregovore i eventualne olakšice kroz bilateralne aranžmane. Iako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju omogućava slobodan izvoz, on ne pruža apsolutnu zaštitu od mera koje EU uvodi radi očuvanja sopstvenog tržišta.
"Naše očekivanje je da će država pokušati da iskoristi diplomatske mere i pregovara o povećanju kvota. Radna mesta nisu trošak, već osnov industrijskog razvoja. Nadamo se da će nam, kao ozbiljnom kandidatu, dati dodatne zaštitne mere ili povoljnije uslove"; zaključuje Marković.
Dok se formalno usvajanje mera očekuje u narednim nedeljama, srpska metalurgija se nalazi pred periodom velike neizvesnosti, u kojem će likvidnost preduzeća i očuvanje stručne radne snage biti prioriteti privredne politike.
(EUpravo zato/RTS)
