Austrijski dukat Franca Jozefa je najpopularniji zlatnik u Srbiji, ali i širom Evrope.
Ta kovanica je poznata svima, brojni su je i nasledili od predaka.
Ovaj austrijski dukat sa čistoćom zlata 986 (23,66 karata) i težinom od 3,49 grama je simbol nekadašnjeg zlatnog standarda, kada se zlato koristilo kao novac i kada su papirne valute bile potkrepljene žutim metalom.
Čak i dan-danas, ova kovanica je najpopularnija forma investicionog zlata u Srbiji.
Kako je dukat austrijskog cara dostigao toliki prestiž i koliko danas vredi?
Originalni dukati su bili kovani u Veneciji, glavnoj trgovačkoj sili srednjovekovne Evrope, zbog njihove moćne ekonomske pozicije oni su proizvodili najkvalitetniju valutu.
Po uzoru na Veneciju, prvi dukati u Austriji proizvedeni su početkom 1511. u vreme kralja Maksimilijana I, poznatog i po nadimku “Poslednji vitez”.
Ova kovanica od jednog dukata ima težinu 3,49 grama i čistoću zlata 98,6 odsto ili 23,66 karata.
Sami dukati su na sebi uvek predstavljali trenutnog vladara Austrije. Moderni dukati Austrijske kovnice se i dalje proizvode po istim parametrima čak 500 godina kasnije.
Dukat za cara
Kako je Austrougarska rasla tako je i rastao prestiž njenih vladara, a kada je mladi Franc Jozef došao na tron carevine, bilo je jasno da treba dizajnirati dukat sa njegovim likom.
Austrijska kovnica 1872. godine menja dizajn i pravi nama poznati dukat Franc Jozef, na kome je predstavljen 42-godišnji car.
Sledećih 150 godina dizajn dukata se neće menjati, čak i dan-danas austrijska kovnica proizvodi ovaj zlatnik na identičan način.
Proizvode se dve nominale, zlatnik od jednog dukata i zlatnik od 4 dukata, u narodu poznati kao mali i veliki dukat.
U svim državama bivše Austrougarske monarhije ova kovanica je opštepoznata, i dalje je čest poklon na krštenjima, svadbama, rođenjima i drugim slavljima.
Koliko košta austrijski dukat?
Dukat Franca Jozefa kao i svi ostali zlatnici, tretira se kao investiciono zlato, što ga razlikuje od drugih formi zlata poput nakita. Investiciono zlato u Srbiji kao i u drugim evropskim državama je oslobođeno od PDV, što ove zlatnike čine pravom finansijskom investicijom.
Cena zlatnih dukata se formira na osnovu trenutnih cena zlata, težine samog dukata i marže distributera. Važno je napomenuti da se cene u Srbiji mogu razlikovati od cena u inostranstvu, najčešće zbog različitih poreza, transportnih troškova i marži trgovaca, stoji na sajtu Investiciono zlato.
Ovi novčići se mogu kupiti i na Ebay-u od 200 dolara pa naviše.
Kovnica nastala nakon kidnapovanja engleskog kralja
Austrijska kovnica je jedna od najstarijih na svetu, a formirana je 1194. kada je britanska kruna morala da plati otkup. Ričard I, poznat kao Ričard Lavlje srce, vraćao se iz krstaških pohoda kada ga je kidnapovao Leopold V od Austrije. Držao ga je u zatočeništvu dok Englezi nisu platili 12 tona srebra, a u to vreme su se novčići pravili od ovog metala.
Naposletku, Leopold V je odlučio da pokrene prvu kovnicu u Bečkom kraljevstvu.
Dukati su se prvi put pojavili početkom 17. veka i prvobitno su korišćeni za trgovinu sa susednim zemljama. Međunarodni trgovci sa zapada Evrope su počeli da ih koriste kao valutu i jedinicu merenja. Od tada se dukat, bilo zlatni ili srebrni, koristio u komercijalne svrhe širom kontinenta. Austrijska kovnica ih je pravila sve do 1914, a proizvodnja je obnovljena 1920. nakon Prvog svetskog rata, ali je tada važio za investiciono zlato, a ne kao forma plaćanja.
Franc Jozef I je preminuo 1916, pa je dukat kovan u njegovu čast.
Svi dukati Franca Jozefa proizvedeni nakon 1914. nose oznaku 1915. bez obzira na godinu proizvodnje.
(EUpravo Zato/RTS/Orovilla.com)
