U predgrađu Mančestera započeta je izgradnja prvog komercijalnog postrojenja za skladištenje energije pomoću tečnog vazduha (LAES) - projekta koji bi mogao da promeni način na koji se čuva višak električne energije iz obnovljivih izvora.
Postrojenje će moći da skladišti čak 300 megavat-sati energije, što je dovoljno da privremeno napaja 480.000 domaćinstava.
Tehnologiju razvija britanska kompanija Highview Power, koja na ovom konceptu radi više od dve decenije.
Očekuje se da će postrojenje kod sela Karington, nedaleko od Mančestera, početi sa radom sledeće godine, dok su planovi za širenje već u pripremi.
Kako funkcioniše skladištenje energije pomoću tečnog vazduha?
Sistem funkcioniše tako što se vazduh iz atmosfere prečišćava, kompresuje pod visokim pritiskom i hladi dok ne pređe u tečno stanje.
Taj proces koristi višak električne energije iz vetra ili sunca. Kada potražnja poraste, tečni vazduh se ponovo zagreva i širi u gasovito stanje, pokrećući turbine koje proizvode struju. Na kraju se vazduh vraća u atmosferu, bez ikakvih štetnih emisija.
Tokom kompresije, vazduh se zagreva, a ta toplota se može sačuvati i ponovo iskoristiti, čime efikasnost sistema raste i do 70 odsto, navode iz kompanije Highview Power.
U prvoj fazi, postrojenje će služiti za stabilizaciju elektroenergetske mreže, dok će od 2027. godine energiju i direktno isporučivati u mrežu - što znači da će Highview Power prodavati struju kada je potražnja i cena najviša.
Zašto je ovo važno?
Obnovljivi izvori, poput vetra i sunca, zavise od vremenskih uslova i često proizvode više ili manje struje nego što je potrebno. To dovodi do velikih oscilacija u mreži, pa skladištenje energije postaje ključni element prelaska na zelenu energetiku.
Do sada su reverzibilne hidroelektrane bile glavno rešenje za čuvanje energije, ali njihova izgradnja zahteva velike površine i investicije.
U poslednjih nekoliko godina, litijum-jonske i natrijum-jonske baterije, kao i novije tehnologije poput baterija od peska i gravitacionih sistema, sve više preuzimaju primat. Međutim, LAES tehnologija nudi mogućnost skladištenja ogromnih količina energije uz nižu cenu i manji ekološki uticaj.
Koliko je tehnologija isplativa?
Prema istraživanju koje je sproveo tim hemičarke Šejlin Setigen sa MIT-a, skladištenje energije pomoću tečnog vazduha trenutno bi bilo ekonomski isplativo u samo nekoliko američkih saveznih država, poput Floride i Teksasa, gde su fluktuacije u proizvodnji struje najveće.
Ipak, stručnjaci smatraju da će državne subvencije i rast učešća obnovljivih izvora vremenom učiniti ovu tehnologiju sve profitabilnijom.
Dugoročno, LAES bi mogao postati najjeftiniji način skladištenja energije, sa prosečnim troškom od oko 45 dolara po megavat-satu, što je znatno manje u poređenju sa 120 dolara za reverzibilne hidroelektrane i 175 dolara za litijum-jonske baterije.
Britanija ulaže u budućnost skladištenja energije
Highview Power već ima državnu podršku za dva dodatna projekta u Škotskoj i Linkolnširu, finansirana kroz mehanizam koji garantuje investitorima minimalni povraćaj i smanjuje rizik. Projekat u škotskom Hanterstonu predviđa čak 2,5 gigavat-sati kapaciteta skladištenja, što bi bilo jedno od najvećih postrojenja ovog tipa u svetu.
Ukoliko se ova tehnologija pokaže uspešnom, stručnjaci očekuju da bi mogla postati ključni element energetske tranzicije Evrope, jer omogućava da energija vetra i sunca bude dostupna i kada ih u prirodi nema.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
