Bosna i Hercegovina na začelju je u sprovođenju reformi na putu ka Evropskoj uniji. Nakon što je Reformska agenda dogovorena "u poslednjem trenutku" i izbegle sankcije, nakon što je dokument poslat u Brisel, usledilo je čekanje narednih koraka koji vode do novca.
Upravo tajnost dokumenta i to čekanje doveli su do niza sumnji i preispitivanja.
"Mi, zastupnici u državnom parlamentu, zapravo se snalazimo kako bismo došli do određenih informacija kada je reč o Reformskoj agendi kao jednom od najvažnijih dokumenata koji određuje evropski put Bosne i Hercegovine", rekao je Albin Muslić, zastupnik SDP u Zastupničkom domu PSBiH.
Obveze su poznate, ali prema pisanju domaćih medija, "tajnost sadržaja agende ostavlja prostor za sumnju da je put do evropskog novca još dug".
"Pretpostavljam, ukoliko budu dosledni sebi, da će vratiti ovaj dokument na doradu s primedbama koje mi stalno ponavljamo. Pre svega, to se odnosi na stav da u dokumentu u kojem obećavamo sprovođenje reformi mora stajati i obveza da popunimo Ustavni sud, da se njegove odluke poštuju na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine kao i da se ukine pravo veta", kaže Safet Kešo, zastupnik SDA u Zastupničkom domu PSBiH, prenosi hercegovinainfo.
Bosna i Hercegovina nije dostavila ni popis projekata koji bi bili finansirani novcem iz Plana rasta.
Pre nego što Brisel odgovori, čini se da je dokument dogovoren iza zatvorenih vrata u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine spriječio gubitak još 108 miliona evra, ali na duge staze jasno je da posao nije završen, prenose domaći mediji.
Kašnjanja u usvajanju ovog reformskog okvira, BiH je koštalo oko 108 miliona evra finansijske podrške EU.
Ovaj finansijski gubitak, kako ističu ekonomski analitičari, ne samo da je dodatno usporio ekonomsku i društvenu tranziciju zemlje, već je poslao jasnu poruku o političkoj neodgovornosti.
Iako je agenda sada formalno na stolu, činjenica da je usvajanje došlo gotovo u minut do dvanaest ukazuje na mogući nastavak političkih blokada koje su često vođene interesima pojedinih aktera, a ne boljitkom građana i ubrzanjem evropskog puta.
BiH je novcem EU planirala da završi radove na panevropskom Koridoru 5C koji bi povezao hrvatsku Luku Ploče sa Budimpeštom. Planirana je i modernizacija železničke mreže, a kandidovani su i važni energetski projekti i rekonstrukcija prenosne mreže, digitalizacija zemlje.
Reformska agenda - skup konkretnih mera koje država mora da ispuni
Reformska agenda je dokument koji predstavlja skup konkretnih mera koje država mora sprovesti kako bi ispunila precizne standarde i uslove koje je postavila EU za dodelu finansijskih sredstava.
Među najvažnijim merama koje reforma predviđa, a koje su uslov za povlačenje sredstava, jesu: unapređenje infrastrukture, digitalizacija javnih usluga, povećanje energetske efikasnosti na nivou države, transparentnija borba protiv korupcije i jačanje pravne države.
(EUpravo zato.rs)
