Evropska unija ulaže gotovo 2,8 milijardi evra u 94 nova transportna projekta širom kontinenta, s ciljem da unapredi veze među evropskim gradovima i regionima, ali i da celokupni saobraćaj učini zelenijim, efikasnijim i bezbednijim.
Ako se pitate šta to konkretno znači za običnog čoveka – zamislite da put od Niša do Berlina ili od Temišvara do Varšave ide brže, sigurnije i s manje štetnih gasova. Upravo to je cilj ovog ulaganja, koje dolazi kroz program Connecting Europe Facility (CEF), koji finansira Evropska komisija.
Voz je kralj zelene tranzicije
Od ukupnog iznosa, čak 77 odsto sredstava odlazi na modernizaciju železnica. EU želi da više ljudi i robe putuje vozom – jer je to najčistiji i najodrživiji način prevoza. Najveći projekti obuhvataju izgradnju Rail Baltica pruge koja će povezati baltičke zemlje i Poljsku, kao i poboljšanja železničke infrastrukture u Grčkoj i Slovačkoj. U Češkoj i Poljskoj planirane su i brze pruge, koje će omogućiti putovanje velikim brzinama, kao na primer u Francuskoj.
Osim toga, u 11 država članica – uključujući Austriju, Nemačku, Italiju i Poljsku – biće uveden napredni Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS). Ovaj sistem omogućava da vozovi prelaze granice bez tehničkih prepreka, ali i da se poveća bezbednost u saobraćaju.
Zelenije luke, čistija voda i sigurniji kablovi
Pomorski i rečni saobraćaj takođe dobijaju svoje mesto u tranziciji ka održivosti. Luke u Irskoj, Kipru, Malti, Hrvatskoj i Poljskoj biće opremljene električnim priključcima na kopnu, kako bi brodovi mogli da isključe motore dok su u luci, čime se značajno smanjuje zagađenje.
U zemljama poput Estonije, Finske i Švedske EU će finansirati gradnju višenamenskih ledolomaca. Iako zvuči kao nešto što se tiče samo severa, ova plovila čuvaju i podvodne komunikacione kablove, koji su ključni za internet i bezbednosne sisteme – i čine ih otpornijim na nepogode.
U Francuskoj i Španiji će biti uvedeni digitalni sistemi upravljanja pomorskim saobraćajem, da bi se brodovi kretali efikasnije, bez gužvi i zastoja. Na reci Rajni u Francuskoj modernizovaće se delovi plovnog puta, a u Belgiji se ulaže u digitalizaciju rečnog saobraćaja, što znači preciznije praćenje plovidbe i bolju koordinaciju.
Pametniji putevi i bolja organizacija saobraćaja
U oblasti drumskog saobraćaja, desetak zemalja – među kojima su Nemačka, Francuska, Italija i Rumunija – dobiće sredstva za izgradnju i obnovu bezbednih odmorišta i parkinga za kamione, čime se povećava sigurnost vozača i smanjuje broj nezgoda.
Biće podržani i tzv. kooperativni inteligentni transportni sistemi (C-ITS), koji povezuju vozila i saobraćajnu infrastrukturu i omogućavaju bolje upravljanje saobraćajem u realnom vremenu, naročito u gradovima. Takvi sistemi pomažu da se izbegnu gužve i nezgode.
U oblasti avio-saobraćaja, EU nastavlja sa projektima koji se uklapaju u viziju Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky). Cilj je da se kontrola letenja objedini i da se avioni kreću efikasnije, sa manje zadržavanja i nižim emisijama ugljen-dioksida. Krajnji rezultat: brži i udobniji letovi za putnike.
Takođe, više evropskih gradova – među njima Leuven (Belgija), Norrköping (Švedska), Nica i Marselj (Francuska), Bolcano (Italija) – dobiće sredstva za izgradnju višenačinskih čvorišta, mesta na kojima se lako prelazi sa autobusa na voz, metro ili bicikl, čime se olakšava svakodnevno kretanje ljudi.
Ukrajina, Moldavija i Arktik
Pored ulaganja u infrastrukturu unutar EU, Komisija ne zaboravlja ni svoje susede. Dodatna sredstva idu za jačanje tzv. Solidarnih koridora sa Ukrajinom – pruga i graničnih prelaza između Slovačke i Ukrajine, kao i Rumunije i Moldavije. EU će pomoći Ukrajini da se preorijentiše na standardni evropski železnički kolosek, što će omogućiti lakši i brži saobraćaj robe i ljudi preko granice.
Još jedan zanimljiv projekat odnosi se na Arktik. Tamo će EU podržati unapređenje infrastrukture koja je neophodna za snabdevanje i koja mora biti otporna na sve jače efekte klimatskih promena.
Šta sledi?
Komitet koji upravlja CEF programom juče je odobrio listu svih 94 projekta. Sada Evropska komisija treba formalno da potvrdi ovu odluku, a zatim će Izvršna agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu (CINEA) pripremiti ugovore o dodeli sredstava. Očekuje se da će ti ugovori biti potpisani do oktobra 2025. godine. Rezultati su za sada privremeni, i postaju zvanični tek kada Komisija donese konačnu odluku.
(EUpravo zato/Evropska komisija)
