Javni prevoz u Beogradu može da funkcioniše brzo i sa što manje stresa, ali samo ako se problemima priđe strateški, a ne samo kroz kratkoročne operativne mere, ocenio je prof. dr Predrag Živanović sa Saobraćajnog fakulteta.
On ističe da su blokade i rekonstrukcije neizbežni izazovi u svakom velikom gradu, ali da efikasna organizacija prevoza zahteva sistemsko planiranje i razvoj.
"Ako imate više takvih izazova, onda je potrebno primeniti i više različitih mera. Ono što je vrlo bitno jeste da se pri organizaciji prvo razmišlja strateški, jer postoje neki događaji koji se ne mogu na strateškom nivou rešiti, već se otklanjaju operativnim merama i režimskim izmenama, ali ono što nedostaje u ovom trenutku jeste da se na strateškom nivou radi na razvoju sistema javnog gradskog transporta putnika", navodi Živanović za RTS.
Govoreći o dinamičkom redu vožnje, ocenjuje da taj izraz u suštini predstavlja pokušaj da se prikrije odsustvo stvarnog plana.
"Meni nije najjasnije zašto se koristi taj izraz. U suštini, to ispadne kao objašnjenje da red vožnje više ne postoji", ukazuje gost Beogradske hronike.
Bez poštovanja žutih traka – nema boljeg prevoza
Prema njegovim rečima, održiva i pouzdana usluga javnog prevoza ne može postojati bez poštovanja žutih traka i davanja prioriteta vozilima javnog prevoza.
"Gradski prevoz u Beogradu ne može da bude efikasan dok se strogo ne poštuje pravo prvenstva vozila javnog prevoza", upozorava profesor Živanović.
On ističe da je odgovornost podeljena – i na vozače koji zanemaruju propise, ali i na gradske vlasti koje ne sprovode dovoljnu kontrolu.
"Bez striktnog poštovanja prioriteta za vozila javnog prevoza na žutim trakama, ne možemo imati bolju uslugu. Grad mora da odluči da li će primeniti i nepopularne mere, poput kažnjavanja", navodi.
Prema njegovim rečima, i građani su dužni da poštuju propise kako bi sistem mogao da funkcioniše u interesu svih.
On podseća da tramvajski sistem ima veliki potencijal, ali je godinama zanemarivan.
"Tramvajska linija 7 je 2001. godine prevozila je preko 80.000 putnika dnevno, a sada sve manje. Sada te linije zajedno ako prevoze, ne prevozi ni približno taj broj putnika, a sve zbog toga, zbog nepouzdanosti, zbog toga što ne znate kada uđete u tramvaj, kuda će vas odvesti, da li je to 7 ili 7a ili 7 sa nekim drugim sufiksom, tako da je ta nepouzdanost odbilo više korisnika", navodi Živanović.
BG voz najmanje iskorišćen
BG Voz je najmanje iskorišćen podsistem javnog prevoza u Beogradu, smatra prof. dr Predrag Živanović. Kako ističe, problemi su brojni. od loše integracije mreže i nepristupačnosti stajališta, do retkih polazaka.
"Većina građana ni ne zna gde se nalaze stanice, a i kada znaju – često je izazovno stići do njih, posebno u kasnim večernjim satima ili rano ujutru kada treba da prođete kroz podzemni prolaz koji nije osvetljen niti prilagođen osobama sa posebnim potrebama. Nije tako na celoj mreži", navodi on.
Profesor podseća da je 2015. godine jedna linija BG voza, sa frekvencijom od 15 do 30 minuta, prevozila više putnika nego sve današnje linije zajedno.
"Danas imamo više linija na papiru, ali nemamo više putnika. Razlog je jednostavan, građani ne mogu da se oslone na prevoz koji ide na svaka 2, 3 ili 5 sati", dodaje Živanović.
Koliko je javni prevoz besplatan?
Od početka godine Beograd je uveo besplatan gradski prevoz u nameri da smanji gužve i broj automobila na ulicama. Međutim, kako ističe Živanović, ova usluga nije zaista besplatna – grad je preuzeo potpune troškove, što je najveća stavka u gradskom budžetu.
"Ne postoji nešto što je besplatna usluga javnog prevoza, ona je samo 100 odsto subvencionisana. Ona je za krajnjeg korisnika besplatna u smislu da ja ne moram iz svog džepa da platim tu uslugu, ali Grad Beograd iz svog budžeta 100 odsto subvencioniše i plaća troškove organizovanja jednog ovako složenog sistema, a to je značajna stavka u budžetu, koliko sam ja čuo i najveća stavka u budžetu Grada", navodi Živanović.
Da li možemo imati efikasan javni prevoz i bez metroa?
Profesor naglašava da Beograd može da ima efikasan javni prevoz i bez metroa, ako se sistemski radi. Međutim, metro kao dugoročni cilj ostaje prioritet Beograda.
"Ako damo prioritet pešacima, biciklistima i javnom prevozu, ako koordinišemo sve gradske službe i nađemo stabilne izvore finansiranja za unapređenje sistema javnog prevoza, onda možemo da imamo efikasan sistem iako se slažem da je sigurno prioritet Gradu Beogradu kao milionskom gradu da dobije metro sistem što se nadamo da će se dogoditi u bliskoj budućnosti", zaključio je Živanović.
(EUpravo zato/RTS)
