Zemlja Zapadnog Balkana nada se da će joj ovaj put doneti bliže veze sa EU. Ovaj auto-put Bosni i Hercegovini će biti veza sa blokom u budućnosti i čvršćim odnosima sa kompanijama u regionu.
Bosanski auto-put je jedan najvećih infrastrukturnih projekata Zapadnog Balkana, a radi se o transportnom koridoru Vc.
Autoput povezuje hrvatsku luku Ploče sa glavnim gradom BiH Sarajevom i industrijskim gradovima grupisanim duž linije sever-jug.
Time Bosna i Hercegovina unapređuje svoje veze ne samo sa susedima na Balkanu, već i omogućava bolju saobraćajnu povezanost celog regiona sa evropskim tržištima.
Projekat bosanskog auto-puta dug 336 kilometara koji prolazi kroz planine Balkanskog poluostrva ogroman je izazov za inženjere i postaje sve skuplji.
Pokrenut je pre 23 godine, ali su se kašnjenja gomilala.
Bliže Evropskoj uniji
Bosna odavno želi da postane članica EU. Sve veći broj evropskih kompanija otvara proizvodne pogone u zemlji zbog nižih troškova rada. Ali bez dobrih puteva, isporuka proizvoda evropskim kupcima zahteva vreme.
Bosna ne može sama da finansira tako veliki projekat. Postoji 870 miliona evra bespovratnih sredstava iz EU i jeftinih zajmova Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, od kojih svaka daje po milijardu evra.
Duž ovog transportnog koridora rastu industrijski parkovi. To znači radna mesta, rast i ekonomsko blagostanje.
Iako je planiranje u toku decenijama, samo polovina je izgrađena, ali se izgradnja sada ubrzava i trenutno se gradi oko 60 kilometara tunela, mostova i deonica puteva.
Bosni je danas bolje nego prije 20 godina. Zemlja je pokrenula reforme, uz podršku EU, unapređujući infrastrukturu i konkurentnost.
Međutim, kompanije kao što je NCMC, globalni tržišni lider u proizvodnji regalnih skladišta, žale se na loše transportne veze.
"Gvozdeno srce Bosne"
Region ima dugogodišnju tradiciju prerade i proizvodnje gvožđa. Ipak, teško je naći radnike u "gvozdenom srcu Bosne" jer su mnogi Bosanci emigrirali u zemlje EU tbuhom za kruhom.
NCMC zapošljava 120 ljudi na lokalnom nivou i traži još zavarivača, mašinskih inženjera i menadžera projekata. Sledeće godine biće primljeno 40 novih radnika.
"Naša kompanija je 100% izvozna kompanija", kaže direktor lanca snabdevanja Mensur Pilav.
"Planiramo da udvostručimo proizvodnu liniju u narednoj godini. Danas imamo 500 kamiona godišnje, a sledeće godine ćemo imati najmanje 1.000 kamiona godišnje", kazao je on.
Prevoz metalnih regala bio bi 10 puta jeftiniji železnicom, ali bosanska željeznička mreža je zastarela.
Da je bilo dovoljno teretnih vozova, kompanija bi se prebacila. Ali kako se autoput prvi gradi, kompanija se za sada drži kamiona.
"U suštini, moramo da se suočimo sa dva izazova.Pre svega, što se tiče vremena isporuke, jer putevi nisu dobri. A drugo je što još nismo deo Evropske unije i zato imamo gubitak vremena na graničnom prelazu prema Hrvatskoj, pri odlasku u Evropsku uniju", kaže Pilar.
Slaže se i vozač kamiona Armin Mević. Zalaže se za što skoriji ulazak u EU.
Kako kaže, on je već mnogo toga iskusio, posebno na spoljnim granicama EU:
"Nekada je bila tolika gužva da smo od Bosne do Evropske unije morali čekati 24 sata. Autoput će nam mnogo olakšati posao. Drago mi je da se to gradi i da konačno imamo barem najveće gradove u BiH povezane autoputem", naveo je on.
Armin i njegove kolege se pitaju zašto proširenje autoputa ne napreduje brže, a Euronews je ovo pitanje prosledio Ferdinandu Koenigu, šefu komunikacija Delegacije EU u Bosni i Hercegovini u Sarajevu.
"Može da prođe više od dve godine od trenutka kada se odobri grant EU, da bi ga ovdašnje vlasti ratifikovale. Zbog manjkavosti u javnoj upravi, određene procedure traju duže nego što bi mogle", rekao je Kenig i dodao:
"Kako ova zemlja bude napredovala na putu ka EU, ovi elementi će biti ojačani. Ne samo infrastruktura, već i vladavina prava, kao i borba protiv korupcije. Borba protiv korupcije je jedna od najvažnijih stvari koje Bosna i Hercegovina treba da uradi ako želi da se pridruži Evropskoj uniji, uključujući jačanje zaštite za uzbunjivače i implementaciju antikorupcijskih zakona kao što je sukob interesa, zakona koji je usvojen prošle godine", naveo je on i dodao:
"Želimo da integrišemo ovaj region u jedinstveno evropsko tržište. Ovo je prioritet kao deo onoga što nazivamo planom rasta za zapadni Balkan. Što je veći rast ovde i u ostatku regiona, to je bolje za sve nas širom našeg kontinenta. Dakle, ovo je dobra investicija."
Na pitanje Euronewsa kada će ovaj autoput biti gotov, Kenig je rekao da su vlasti postavile cilj do 2030.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
