Putovanja kruzerima sve češći su izbor za putovanje naročito Evropom, Mediteranom, ali i između kontinenata. Prema podacima Međunarodnog udruženja kruzerskih kompanija (CLIA), tokom prošle godine na krstarenja je otišlo više od 37 miliona putnika širom sveta, a očekuje se da će taj broj nastaviti da raste i u narednim godinama.
Industrija kružnih putovanja beleži rekordne rezultate uprkos brojnim krizama koje su je poslednjih godina pogodile, poput pandemije koronavirusa i geopolitičkih sukoba, a jedan od glavnih razloga popularnosti krstarenja jeste promena potrošačkih navika. Ljudi danas češće štede na kupovini materijalnih stvari, poput automobila, nameštaja ili garderobe, ali su i dalje spremni da izdvoje novac za putovanja i druga iskustva.
Krstarenja nude pogodnost "all inclusive" koncepta, gde su smeštaj, hrana, zabava i mnoge druge usluge objedinjene na jednom mestu, što putnicima pruža jednostavan i bezbrižan odmor, a ponuda je veoma raznovrsna – od pristupačnih do luksuznih krstarenja, od malih ekspedicionih brodova do ogromnih kruzera koji mogu da prime više od 7.500 putnika.
Raznovrsna su i putovanja, od specijalizovanih putovanja namenjena porodicama, samcima, ljubiteljima muzike, kulture ili različitih hobija.
Najviše putnika dolazi iz Amerike, a prate ih nemački turisti koji biraju putovanje rekama. Iako je Nemačka u izvesnoj ekonomskoj krizi, broj nemačkih putnika nastavlja da raste.
Uspešan poslovni model
Poslovni model kruzerskih kompanija pokazao se veoma profitabilnim. Cena karte pokriva osnovne troškove, a zarada dolazi od dodatnih usluga na brodu, među kojima su i organizovanje izleta, restorani, spa centri, kazina, prodavnica i prodaje pića.
Kako većinu vremena putnici provode na brodu, novac ostaje na brodu, pa kompanije koje se bave organizacijom i u čijem su vlasništvu kruzeri, imaju više izvora prihoda.
Faktori koji utiču na poslovanje
I najveće svetske kompanije koje se bave putovanjima kruzerima bile su u problemima kada je nastupila kriza zbog pandemije koronavirusa, a poslovanje mogu da im naruše i ratovi i politička nestabilnost. Zatvaranje Ormuskog moreuza promenilo je već rutu nekolicini brodova, što su kompanije iskoristile u poslovnom smislu, jer su time samo promenile krajnju destinaciju i izbegle probleme i krizu.
Najpopularnije destinacije i dalje ostaju Karibi, Mediteran i Baltičko more, dok zemlje Persijskog zaliva čine manji deo ukupnog poslovanja.
Izazovi
Tokom pandemije nagomilani su veliki dugovi, a izgradnja novih kruzera izuzetno je skupa – jedan moderan brod košta između 1,5 i 2 milijarde dolara.
Veliki izazov predstavlja i zaštita životne sredine. Sve stroži ekološki propisi zahtevaju ulaganja u brodove koji koriste čistija goriva. Iako putnici podržavaju održivije poslovanje i više ekološke standarde, većina nije spremna da plati znatno višu cenu za takva putovanja, što može smanjiti profit kompanija koje najviše ulažu u održivost.
Industrija krstarenja, uprkos krizama, visokim troškovima i ekološkim izazovima, nastavlja da raste zahvaljujući velikoj potražnji i poslovnom modelu koji kompanijama omogućava visoku zaradu.
(EUpravo zato/Index/DW)