Palata parlamenta u Bukureštu teška je neverovatnih 4,1 milion tona, zbog čega je Ginisova knjiga rekorda smatra najtežom zgradom na svetu. Međutim, njena težina samo je jedan deo priče. Iza izgradnje ovog monumentalnog objekta krije se mnogo mračnija istorija.
Neke građevine ostavljaju utisak zbog svojih dimenzija, monumentalnosti, lepote ili istorije. Burdž Kalifa, najviša zgrada na svetu, sa antenom doseže 828 metara.
U Jemenu se i danas mogu videti neki od najstarijih objekata nalik neboderima, izgrađeni još u 16. veku, dok se u Hagu nalazi jedna od najstarijih zgrada parlamenta u kojoj poslanici i danas zasedaju.
Ali zgrada parlamenta u Bukureštu drži jedan prilično neobičan rekord. Sa težinom od oko 4,1 milion tona, smatra se najtežom građevinom na svetu.
Monumentalna građevina nastala po nalogu diktatora
Palata parlamenta nema futurističke tornjeve koji sežu u oblake niti stotine spratova. Njena ogromnost krije se u površini, masivnoj konstrukciji i, pre svega, u priči o tome šta je sve moralo da nestane da bi bila izgrađena.
Gradnju je naredio rumunski diktator Nikolae Čaušesku, koji je želeo da izgradi novo političko i administrativno središte i tako pokaže moć svog režima.
Palata je ogromna. Prostire se na oko 365.000 kvadratnih metara, duga je 270 metara, široka 245, a visoka 84 metra.
Za poređenje, Versajska palata prostire se na oko 63.154 kvadratna metra, što znači da je zgrada u Bukureštu po površini gotovo šest puta veća.
Čak je i korisna površina Burdž Kalife, koja iznosi oko 393.000 kvadratnih metara, tek nešto veća. Razlika je u tome što se neboder u Dubaiju uzdiže do neverovatnih 828 metara, gotovo deset puta više od palate u Bukureštu.
Iako danas više nije najveća administrativna zgrada na svetu, njen rekord po težini i dalje nije oboren.
Milion kubnih metara mermera i 3.500 tona kristala
Brojke povezane sa izgradnjom palate gotovo zvuče nestvarno.
Prema podacima rumunskog parlamenta, za gradnju je utrošeno oko milion kubnih metara mermera, 700.000 tona čelika, 3.500 tona kristala, 900.000 kubnih metara drveta, 2.800 lustera i oko 220.000 kvadratnih metara tepiha.
Gotovo svi materijali poticali su iz Rumunije.
Na projektu je učestvovalo više od 100.000 ljudi, dok je na vrhuncu gradnje gotovo 20.000 radnika radilo u tri smene, neprekidno, 24 sata dnevno. Između 1984. i 1990. godine na gradilištu je učestvovalo i oko 12.000 vojnika.
Glavna arhitektkinja projekta bila je Anka Petresku, koja je imala samo 28 godina kada je preuzela ogroman zadatak.
Čaušesku je inspiraciju pronašao u Severnoj Koreji
Čaušesku je želeo da monumentalna zgrada parlamenta svetu pokaže snagu Rumunije i njegovog režima.
Na njegove urbanističke ideje uticali su monumentalni prizori koje je video tokom posete Severnoj Koreji, kao i njegov odnos sa tadašnjim severnokorejskim liderom Kim Il Sungom.
Nakon razornog zemljotresa koji je 1977. godine pogodio Bukurešt, Čaušesku je dobio priliku da iz temelja promeni izgled velikog dela glavnog grada.
Desetine hiljada ljudi morale su da napuste svoje domove
Cena njegove vizije bila je ogromna.
Istorijske četvrti Bukurešta gotovo su nestale, a srušene su hiljade kuća. Nestale su i crkve, manastiri, bolnica i druge istorijske građevine.
Tačan broj raseljenih stanovnika razlikuje se u zavisnosti od izvora, ali govori se o desetinama hiljada ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove.
Prema pisanju Gardijana, raseljeno je oko 40.000 stanovnika, dok Radio Slobodna Evropa navodi procene od više od 50.000 ljudi.
Veliki deo palate danas se uopšte ne koristi
Čaušesku nije dočekao završetak svog monumentalnog projekta.
Kada je njegov režim pao 1989. godine, zgrada je, prema zvaničnim podacima, bila završena tek oko 60 odsto. Radovi su nastavljeni i nakon revolucije, iako su predstavljali ogroman finansijski teret za Rumuniju.
Neki planirani delovi nikada nisu završeni, dok se veliki deo objekta ni danas ne koristi.
U zgradi se danas nalaze oba doma rumunskog parlamenta, druge državne institucije i konferencijski prostori. Deo palate otvoren je i za posetioce.
Zgrada svake godine tone nekoliko milimetara
Težina od 4,1 milion tona ostavlja ozbiljan trag i na tlu ispod građevine.
Satelitska merenja Evropske svemirske agencije sprovedena između 2011. i 2014. godine pokazala su da dolazi do sleganja zgrade i zemljišta oko nje.
Rumunski stručnjaci tada su procenili da se ogromna palata spušta približno šest milimetara godišnje.
Čaušesku je želeo da njegova građevina vekovima bude simbol moći njegovog režima. Danas, međutim, Palata parlamenta u Bukureštu priča sasvim drugačiju priču, o političkoj ambiciji, ogromnoj ceni jedne ideje i posledicama koje grad oseća i decenijama kasnije.
(M.A./EUpravo zato/putnikofer.hr)
