Projekat "Evropski put zanatskog sladoleda" koji se finansira iz programa "Kreativna Evropa", predstavljen je javnosti, a pored Srbije, uključeno je i 11 država EU – Italija, Belgija, Grčka, Nemačka, Luksemburg, Slovenija, Hrvatska, Austrija, Španija, Poljska i Bugarska.
U Srbiji projekat sprovodi Privredna komora Srbije – Privredna komora Beograda.
Zvanično je počeo 1. aprila 2023. godine i kroz međusobno povezivanje evropskih proizvođača zanatskog sladoleda promoviše očuvanje lokalnog kulturnog nasleđa i identiteta.
Da bi očuvali tradicionalne proizvode, njihov kvalitet i zanatski način proizvodnje, proizvođači sladoleda su upućeni da koriste lokalne sveže sastojke i slede jasno definisane procese i propise.
Zahvaljujući projektu moći će da povećaju svoje prodajne mogućnosti na lokalnom i evropskom nivou.
"Naša misija je da promovišemo i negujemo gastronomski turizam. Želimo da napravimo mrežu, ne samo proizvođača nego i svih onih koji učestvuju u proizvodnji zanatskog sladoleda i dobavljača sirovina i proizvođača opreme sve do kupaca. Takođe, želimo da podstaknemo kreiranje lokalnih inovativnih ukusa sladoleda, da podstaknemo i podržimo privredu i da širimo evropsku istoriju i kulturu zanatskog sladoleda", rekao je Miodrag Veseli, nacionalni koordinator na projektu iz Privredne komore Beograda, prenosi "Agronjuz".
"Ako znate zanat, od svega što je jestivo može se napraviti sladoled. Jedan od postulata, kada pričamo o zanatskom sladoledu, jeste da se koristi lokalno voće. Kod mene ne uspevaju banana, mango i papaja, ali koristim drenjinu i trnjinu, mušmulu, samo krušku karamanku, suva šljiva je ili madžarka ili čačanska rodna. Praviti sladoled je ozbiljna matematika gde morate znati pravi odnos šećera, proteina, masnoće, suve materije. Zanatski sladoled je mnogo teže napraviti, proizvodno je skuplje, ali stvarno, ono što vam daje sladoled, krajnji proizvod, vredi svake muke", objašnjava Veroljub Šobić, vlasnik i sladoled majstor "Zemunske poslastičarnice" i jedan od učesnika projekta "Evropski put zanatskog sladoleda".
Učesnici na projektu su i Turistička organizacija Beograda, Ugostiteljsko turistička škola Beograd i Udruženje "Ariljska malina".
Kako je naveo Emil Čukić iz Privredne komore Beograda, razvoj novih turističkih atrakcija i promocija kulturnog turizma, inovacije i kreativnosti u stvaranju novih ukusa zanatskog sladoleda kroz korišćenje lokalnih i tradicionalnih sastojaka, povezivanje tur-operatera, dobavljača, proizvođača i potrošača zanatskog sladoleda, kao i podizanje svesti o održivoj energiji kod proizvođača zanatskog sladoleda i potrošača, rezultati su koji treba da proisteknu realizacijom ovog projekta.
"Evropska ruta zanatskog sladoleda je više od gastronomske avanture, to je putovanje kroz istoriju, kulturu i nasleđe. Podržavanjem rute čuvamo tradiciju, podstičemo lokalnu ekonomiju i promovišemo zanatsku proizvodnju sladoleda", zaključuje Čukić.
(EUpravo zato/Agronews)
